„Шећерни рат” Матијевића и Костића

На на­ја­ву да „МК гру­па” Ми­о­дра­га Ко­сти­ћа ку­пу­је ше­ће­ра­ну у Сен­ти и да су тра­жи­ли до­зво­лу Ко­ми­си­је за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је, ју­че је ре­а­го­ва­ла ком­па­ни­ја „Ма­ти­је­вић агра­ра”. Они сма­тра­ју да би то би­ло ка­та­стро­фа и да би Ко­стић, уко­ли­ко му ко­ми­си­ја да зе­ле­но све­тло, са­свим си­гур­но с че­ти­ри ше­ће­ра­не био мо­но­по­ли­ста и да би от­куп­на це­на ше­ћер­не ре­пе би­ла ни­жа не­го са­да.

Пе­тар Ма­ти­је­вић ре­као је ју­че за „По­ли­ти­ку” да би ку­пио ше­ће­ра­ну у Сен­ти да је знао да је на про­да­ју. Он  про­из­во­ди ше­ћер­ну ре­пу, али је не про­да­је Ми­о­дра­гу Ко­сти­ћу јер је ње­го­ва от­куп­на це­на нај­ни­жа.

– Про­да­јем ре­пу грч­кој ком­па­ни­ји „Хе­ле­ник” јер је њи­хо­ва от­куп­на це­на ве­ћа за 20 од­сто. Али, ако Ко­стић на­ме­ра­ва да мо­но­по­ли­зу­је тр­жи­ште, ни ја, ни дру­ги про­из­во­ђа­чи не­ће­мо има­ти ко­ме да је про­да­је­мо осим ње­му. У том слу­ча­ју, це­на ће би­ти још ни­жа, што не­ће ва­жи­ти за ше­ћер, он ће би­ти ску­пљи – ре­као је Ма­ти­је­вић.

Ју­че то­ком да­на Ма­ти­је­ви­ће­ва ком­па­ни­ја по­сла­ла је до­пис Тан­ју­гу, ко­ји је пот­пи­сао Зо­ран Ма­ти­је­вић, син Пе­тра Ма­ти­је­ви­ћа. На­во­ди се да Ма­ти­је­вић го­ди­шње про­из­ве­де пет до 10 од­сто укуп­не про­из­вод­ње ше­ћер­не ре­пе и по­твр­дан од­го­вор ко­ми­си­је био би ра­ван ка­та­стро­фи и то из ви­ше раз­ло­га.

– „МК гру­пи” ни­су по­треб­ни до­дат­ни ка­па­ци­те­ти, ка­ко они на­во­де, јер већ сад у свом вла­сни­штву има­ју три ше­ће­ра­не ко­је не ра­де – Бач, Срем­ска Ми­тро­ви­ца и Ко­вин. Њи­ма ни­је у ин­те­ре­су ни Сен­та да ра­ди, већ да оде у сте­чај, а по­том да се исе­че у ста­ро гво­жђе – на­во­ди се у из­ве­шта­ју. Пре­у­зи­ма­њем Сен­те од стра­не „МК гру­пе”, до­да­је, „ до­би­ја­мо мо­но­пол на ше­ћер­ну ин­ду­стри­ју ко­ја је већ пре­по­ло­вље­на у од­но­су на не­ка­да­шње ка­па­ци­те­те у вре­ме бив­ше СФРЈ.

– Жа­ло­сно је да спад­не­мо на про­из­вод­њу са­мо за соп­стве­не по­тре­бе. Иако има­мо по­тен­ци­јал да ра­ди­мо 1,3 ми­ли­о­на то­на ше­ће­ра за тр­жи­ште бив­ших ре­пу­бли­ка, Ал­ба­ни­је, Ру­му­ни­је, Бу­гар­ске, Грч­ке, чак и Ма­ђар­ске, ко­ја је оста­ла на јед­ној ше­ће­ра­ни. Има­мо по­тен­ци­јал да ра­ди­мо три пу­та ви­ше јер об­ра­ди­ве по­вр­ши­не и бо­гом да­та кли­ма по­сто­је – по­ру­чу­је он.

Ми­о­драг Ко­стић је 2002. го­ди­не ку­пио за три евра ше­ће­ра­не у Ба­чу, Ко­ва­чи­ци и Пе­ћин­ци­ма, у вре­ме ка­да је на вла­сти би­ла Де­мо­крат­ска стран­ка за ко­ју је он ва­жио као глав­ни фи­нан­си­јер. До 2000. го­ди­не је био ди­рек­тор те стран­ке. При­ва­ти­за­ци­ја ше­ће­ра­на на­шла се на спи­ску јед­не од  24 спор­не при­ва­ти­за­ци­је, а сум­ња­ло се да је уме­шан у пре­па­ки­ва­ње ше­ће­ра и пла­сман на тр­жи­ште ЕУ, што је он де­ман­то­вао. 

МК: Нека комисија одлучи

Љубиша Раденковића, директор компаније „Суноко”, у власништву Миодрага Костића, каже да је Комисија за заштиту конкуренције независно тело и да свако има легитимно право да поднесе приговор. – Не мешамо се у пословање других компанија, али уколико би се се Индустрија „Меса Матијевић” ширила куповином „Карнекса”, „Неопланте” или неког другог играча, наша компанија би подржала такав потез јер бисмо тако имали конкурентног српског произвођача за велико ЕУ тржиште – истакао је Раденковић. Он је одбацио наводе да су шећеране које је Костић купио затворене. Напротив, додаје да је у њих у протеклом периоду уложено 170 милиона евра. Куповином шећеране у Сенти производићемо још више, али ћемо бити и спремнији за улазак у ЕУ. Истакао бих да ми од укупне производње извозимо 45 одсто. 

На пи­та­ње Ма­ти­је­ви­ћу, от­куд мо­тив да на овај на­чин ис­ту­пи у јав­но­сти бу­ду­ћи да су по­слов­ни од­но­си са Ко­сти­ћем до са­да би­ли до­бри  и да су чак за­јед­но хте­ли да при­ва­ти­зу­ју ПКБ, Ма­ти­је­вић ка­же да су му у овом тре­нут­ку угро­же­ни ин­те­ре­си и да је он про­тив сва­ког мо­но­по­ла.

– За­ми­сли­те да ја др­жим це­лу кла­нич­ну ин­ду­стри­ју. Це­на ме­са би би­ла 2.000 ди­на­ра. У овом тре­нут­ку за­сту­пам и ин­те­ре­се дру­гих про­из­во­ђа­ча ко­ји ме не­пре­ста­но зо­ву от­кад су чу­ли да Ко­стић хо­ће да ку­пи ше­ће­ра­ну у Сен­ти – ка­же наш са­го­вор­ник.  

То што се на­ја­вљу­је био би, ка­же, мо­но­пол јед­ног игра­ча ко­ји, нај­ве­ро­ват­ни­је, на­ме­ра­ва цео би­знис да про­да не­кој не­мач­кој или фран­цу­ској гру­па­ци­ји. Та­кве при­че – да је по­сао до­го­во­рен, ка­же, већ кру­же, а ти исти ће уга­си­ти све ше­ће­ра­не у Ср­би­ји, па ће­мо ше­ћер уво­зи­ти из Фран­цу­ске или Не­мач­ке и би­ће це­на ду­пло ве­ћа, прог­но­зи­ра Ма­ти­је­вић.

Фа­тал­на гре­шка је, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, до­зво­ли­ти мо­но­пол на ин­ду­стри­ју ко­ја има пер­спек­ти­ву ра­ста јер ће­мо та­ко до­ве­сти се­бе у си­ту­а­ци­ју да бу­де­мо уво­зни­ци ше­ће­ра.

Тре­ба на­ло­жи­ти ак­ти­ви­ра­ње или про­ђу по­сто­је­ћих ше­ће­ра­на, а не до­зво­ли­ти но­во га­ше­ње ко­је ће се де­си­ти ако до­зво­ли­мо мо­но­пол јед­ног чо­ве­ка.

– „МК гру­па” је већ мо­но­по­ли­ста са три ше­ће­ра­не и ви­ше од 50 од­сто тр­жи­шта и сво­јим по­на­ша­њем до­ве­ла је до сма­ње­ња про­из­вод­ње ше­ћер­не ре­пе, а свој мо­но­пол ко­ри­сти и да­нас, па има­мо нај­ве­ћу це­ну ше­ће­ра у ре­ги­о­ну – на­вео је Ма­ти­је­вић свој по­след­њи ар­гу­мент.

Занимљиво је да су Миодраг Костић и Петар Матијевић јуче „ратовали” у рукавицама. Саопштење компаније „Матијевић” потписао је син власника Зоран, док је МК Комерц у први план истурио директора „Сунока”.