Источни Берлин опет у моди

Од нашег специјалног извештача

Берлин – Шта се деси када се познати музичар из Западног Берлина заљуби у девојку са источне стране зида? Да ли је могућа љубав двоје младих седамдесетих година у овом подељеном граду? Које су последице забрањене везе? Да ли се може неговати различитост у мору истоветности?

На сва ова питања одговоре пружа култни мјузикл „Иза хоризонта” који се већ пет година игра на даскама Театра на Потсдамер плацу у главном граду Немачке. Веома добра жива свирка, млади и талентовани глумци, топла људска прича и довољна доза хумора чине да гледаоци ову представу доживе са бурним емоцијама. Без обзира на то са којег континента долазе и какви су им идеолошки ставови.

Овај мјузикл гледала сам са 17 новинара из потпуно различитих земаља: Боливије, Намибије, Чилеа, Тајланда, Малезије, Камбоџе... Некима смо током паузе морали да одржимо мали час историје, како би схватили живот у подељеној Европи током хладног рата, а самим тим и радњу мјузикла.

Најпознатији симбол гвоздене завесе, Берлински зид, иако је срушен пре 27 година и даље је инспирација уметницима широм света. Последице некадашње подељености видљиве су и данас у Немачкој, чак и у животу обичних људи. Неколико година након уједињења ове земље, источни део готово се испразнио. Милиони људи су кренули ка западу. Данас се одиграва супротан процес. Како кажу: „Исток је опет у моди.”

Када су данашњи тридесетогодишњаци бирали факултет, вршњаци су гледали веома чудно на све који су изразили жељу да студирају на истоку. Данас је овај избор сасвим прихватљив. Универзитети који се налазе у западнонемачким градовима преоптерећени су и претрпани. Насупрот томе, Немци са истока доста су улагали у своје образовне центре који су модерни, добро опремљени, са квалитетним стручним кадром и нижим ценама.

Нови тренд прате и уметници. Полако се исељавају из елитних насеља у западном Берлину. Крећу се из Кројцберга ка Фридрихштајну, а потом ка Нојкелну.

Приче младих Немаца у главама људи са наших простора одјекују као нешто већ виђено. Након уједињења Немачке 1990. године људи су пребегли на запад, а капитализам је стигао на исток. Многи радници су остали без посла, били су сувишни у капиталистичком систему. Неки се никада нису опоравили од тога. Поједина занимања која су на истоку била уобичајена, западни систем није препознавао. Високообразовани стручњаци нашли су се у правном вакууму. Дошли су у ситуацију да траже посао са средњом стручном спремом.

Берлин је град контраста. На Потсдамер плацу, у стакленим небодерима изграђеним крајем деведесетих година, огледају се социјалистичке једноличне зграде пресвучене у фасаде веселијих боја.

Баш зато је веома тешко одредити ужи центар ове метрополе.

Потсдамер плац? Бранденбуршка капија? Александар плац? Кудам? Сви ови знаменити делови града подједнако су важни, а опет тако различити.

Дугачке, једноличне зграде нижу се ка некадашњем истоку.

Ултрамодерни Потсдамер плац налази се на бившој ничијој земљи. Након пада зида на тој ледини одржавани су највећи концерти. Сада је ово место једно од главних саобраћајних чворишта Берлина са убедљиво најмодернијим грађевинама. Баш на овом тргу налази се огромни небодер у којем је представништво компаније „Сони”. На овом месту ноћење кошта чак 500 евра. У суседном, луксузном хотелу „Риц” својевремено је одсео Барак Обама.

Неколико улица даље, на својеврсним постољима посетиоци могу видети шкољке некадашњег најпознатијег источнонемачког возила –  популарног трабанта, симбола ДДР-а. Хиљаде туриста дневно покушавају да заузму што лепшу позу за сликање поред остатака Берлинског зида. У даљини виде амбасаде великих земаља које су начичкане око огромног парка. Ипак, поглед на модерни споменик убијеним Јеврејима разбија идиличну слику. На огромном простору ниже се чак 20.000 камених плоча који симболишу гробове јеврејских жртава. Градња овог уметничког дела трајала је 13 година, а споменик је изграђен одмах поред локације на којој се налазио бункер Адолфа Хитлера. Верује се да је баш на том месту извршио самоубиство. Међутим, не постоји обележје о постојању подземног скровишта вође Трећег рајха. У самом срцу града налази се најпознатији прелаз између Истока и Запада – Чек поинт Чарли. На њему се и даље вијори америчка застава и краси га огромна слика америчког војника. Прелаз је био резервисан само за странце и припаднике савезничких снага.

Овај део града преставља праву кошницу у било које доба дана и године. Берлин је трећи град у Европи по посећености, са Острвом музеја које се налази под заштитом Унеска и са више од 1.000 мостова.  Готово на сваком кораку можете наићи на неки знак сећања на жртве нацизма или на живот у подељеној држави.

Од својих успомена Немици су направили прави бизнис, али свест о великим злочинима нацистичке Немачке свуда је присутна. Потписи руских војника и даље су очувани на зидовима у Рајхстагу, прелепој згради немачког парламента. Чини се да је суочавање са страшном прошлошћу посао који су Немци веома добро обавили. Ипак, ова држава налази се пред још једним озбиљним изазовом који им доносе таласи избеглица са Блиског истока. Борба са исламофобијом, прихватање ових људи и њихова интеграција у друштво само су неки од задатака овдашње власти, а њихов одговор очекује цела Европа.