Кад медији узврате ударац Силицијумској долини – постану прошлост

Силицијумска долина жели да држи медије на кратком повоцу. Шефови најмоћнијих светских технолошких и интернет компанија смештених у најпознатијој калифорнијској долини, очекују од новинара ако не страхопоштовање, онда макар послушност. С друге стране, пише „Њујорк тајмс”, шкрти су у размени информација. Понекад и купе неки лист, што је традиционалан метод да утичу на његово писање.

Сајт „Valleywag”, иако и сам обавијен контроверзама због повременог нетачног извештавања, одбио је да игра такве игре и покушао да раскринка тајне моћника из Силицијумске долине. У томе је, ипак, издржао тек девет година, па је крајем прошле године угашен.

Објављивао је вести и трачеве о водећим личностима најпознатијих америчких технолошких компанија. Био је обавештен, циничан, понекад некоректан. Писао је на тоне подругљивих и критичких коментара, информације о којима се знало или о којима се само нагађало, али се о њима није гласно говорило.

Обелоданио је, на пример, да је суоснивач „Гугла” Лари Пејџ у емотивној вези са тадашњом колегиницом Марисом Мајер, садашњом директорком „Јахуа”, затим да је директор „Гугла” Ерик Шмит женскарош и нелојалан у пријатељствима, а да је суоснивач „Напстера” (платформе за размену музичких садржаја) и бивши директор у „Фејсбуку” Шон Паркер нелегално искрчио шуму да би направио сценографију за сопствено венчање.

Њихово најпознатије откриће, како пише њујоршки дневник, догодило се пре девет година када су објавили да је Питер Тил, суоснивач сервиса за електронско плаћање „Пејпал”, хомосексуалац. Због те информације, али и другог што су о њему објавили, назвао их је „Ал каидом Силицијумске долине”.

Тил је у међувремену јавно говорио о својој сексуалној оријентацији, а ове седмице откривена је његова умешаност у финансирање тужбе коју је против трач сајта, тј. против њеног оснивача „Гоукер медија”, поднео Хулк Хоган, амерички професионални рвач, глумац и ТВ личност. Процес је довео до неправоснажне пресуде по којој је „Гоукер медија” дужан да плати одштету од 140 милиона долара.

Откриће да Тил финансијски стоји иза ове тужбе, што није нелегално, али је необично да то чини неко ко је директно мотивисан, поново је у први план истакло однос медија и Силицијумске долине. Технолошке компаније данас су, констатује „Њујорк тајмс”, моћније и богатије него икада, док је истовремено њихов рад обавијен све већим велом тајне. „Valleywag” је то пробао да разоткрије, али је добио и контраударац у виду поменуте тужбе.

„С једне стране, њихово извештавање било је сурово и заједљиво, а са друге, заиста темељно и у много случајева тачно. Прочитао бих чланак и питао се како су забога дошли до информације која је тачна. А други пут би се десило да прочитам о некоме најопакију и најнетачнију карактеризацију коју сам икада видео у новинарству”, оцењује рад угашеног трач сајта Бранди Баркер, бивши шеф глобалних комуникација у „Фејсбуку”.

Један од бивших уредника сајта „Valleywag” каже да им је циљ био да покажу да ли Силицијумска долина живи идеале које заговара:

„Ако неко каже да се залаже за запошљавање професионалаца, како се онда деси да је ангажовао само своје пријатеље да би са њима покренуо старт-ап фирму. Не говори да си аполитичан, ако тајно финансираш антиимиграционе мере.”