У сенци Путина

ДМИТРИЈ АНАТОЉЕВИЧ МЕДВЕДЕВ
Основно питање развоја демократије у Русији јесте како усагласити националну традицију са функционалним демократским принципима. То је задатак над којим политичка и интелектуална елита Русије ломи копља већ 150 година али постављени циљ ближе је него икада до сада, изјавио је у једном од интервјуа новоизабрани председник Руске Федерације Дмитриј Анатољевич Медведев.

„Са једне стране, у много чему смо се вратили традицији, сопственим културним вредностима, оне представљају наш национални идентитет и као такве неодвојиви су део цивилизације савременог света“, објашњава Медведев. „Са друге стране, већ имамо сопствену, веома вредну мада и противречну, праксу живота у условима реалне демократије – политичке и економске. Демократске институције које су у међувремену стасале доказале су своју оправданост без обзира на проблеме са којима се суочавају“, закључује.

Рођен је 14. септембра 1965. у тадашњем Лењинграду. Отац, Анатолиј Афанасјевич Медведев цео живот је посветио науци. Радио је као професор на Технолошком институту Лењинградског универзитета. Мајка, Јулија Венијаминова такође је једно време радила на институту, али Педагошком, да би се потом посветила раду у музеју.

Дипломирао је 1987. на Правном факултету Лењинградског државног универзитета Андреја Александровича Жданова, потом се посветио магистратури, да би 1990. докторирао из грађанског права. На позив Анатолија Сопчака, политичког ментора актуелног руског председника Владимира Путина и тадашњег градоначелника Лењинграда (данашњег Санкт Петербурга), почиње да ради у градској скупштини.

 Истовремено, на факултету предаје на катедри из грађанског права. Прошао је више важних административних функција у градској влади, да би 1999. прешао у Москву на место заменика шефа кабинета владе Руске Федерације. Подсетимо, у то време премијер је био Владимир Путин.

Када је Борис Јељцин одлучио да се повуче и државно кормило препусти Путину, Медведев се сели на место првог заменика шефа председничке администрације. У новембру 2005. постаје први вицепремијер. Ожењен је Светланом, са којом има сина Иљу. Хоби су му рок музика и фотографија.

У Савет директора „Гаспрома“ ушао је 2000, да би већ у јуну 2002. постао његов најважнији члан. Октобра 2003. добија и функцију шефа администрације председника РФ коју је до тада вршио Александар Волошин. Кажу да смене шефа председничке администрације спадају у ону врсту интрига које су Кремљу и донеле имиџ мрачне тајновитости. Међутим, у случају Медведева ситуација је сасвим другачија. Наиме, сам Волошин је у једној од својих књига означио Медведева као наследника, и то много пре но што се то заиста догодило.

О његовој пословној и руководећој умешности најбоље казује следећи податак: када је постао председавајући Савета директора концерна „Гаспром“ вредност компаније износила је осам милијарди долара. Данас овај светски гигант вреди 250 милијарди.

Медведев каже: „Русији је потребна деценија стабилности, нешто што нисмо имали током читавог 20. века. Током деведесетих прошли смо кроз период великих искушења, направили смо много грешака, али државу смо сачували“.

Пред њим је и један специфичан проблем – како се ослободити етикете „сурогата Путина“ коју су му олако пришили западни медији. Наиме, много је оних који нису спремни да прихвате могућност да се будући председник нашао у садашњој ситуацији стога што, пре свега, верује у исту Русију у коју верује и Владимир Путин, а не само у Путина као лидера. Тешко је рећи да ли ова чињеница западне лидере данас више радује или плаши.