Држава вратила стару девизну штедњу

Последња обвезница старе девизне штедње доспева на наплату. Србија ће њеном исплатом после 14 година коначно измирити укупан дуг од 4,2 милијарде евра према власницима девизних штедних улога и њиховим наследницима, депонованих у четири државне банке које су отишле у стечај, али и у пирамидалним штедионицама „Дафимент банци” и „Југосдкандику”.

Законом о регулисању јавног дуга по основу старе девизне штедње 2002. године прописана је обавезна конверзија девизних улога у обвезнице Србије, који се годишње увећавао за камату од два одсто до дана доспећа.

Прва доспела обвезница „серије А” исплаћена је 26. августа 2002. у висини од 276,10 евра, а наредне сваког 31. маја, с тим што се њихов износ увећавао. Од 2005. до ове године годишња рата по једном улогу није могла бити мања од 500 евра.

Обвезнице старе девизне штедње могле су, уз дисконт, да се наплате и пре њиховог доспећа, а донедавно се овим вредносном папирима трговало на Београдској берзи.

– Исплатом последње обвезнице старе девизне штедње држава је испунила своју обавезу према грађанима, а истовремено је вратила поверење у финансијски систем – сматра Ненад Гујаничић из „Вајс брокера”. – То се најбоље види по висини приноса на ове вредносне хартије, који су 2002. и 2003. били преко 20 процената, да би последње серије носиле приносе који нису били већи од два-три одсто.

Промет ових обвезница био је ослобођен пореза, провизије на платни промет, пореза на капиталну добит, пореза на финансијске трансакције, као и других пореза, а њихови власници су у роковима њиховог доспећа могли да их користе и за плаћање својих пореских обавеза према држави.

Обвезницама девизне штедње у процесу приватизације могла су да се купују друштвена предузећа, подсећа Гујаничић. Обрачунавала се њихова номинална вредност, тако да су фирме могле бити куповане уз дисконт од 40 до 50 одсто.