Опасне муње и громови

Прослава дечјег рођендана у парку Монсо у осмом арондисману Париза прошле недеље претворила се у драму када је гром погодио десет особа, међу њима највише малишана узраста од седам до 11 година.

– Изненада је почео пљусак и сви су потражили склониште испод дрвета. Онда је ударио гром. Сви смо скочили када смо видели да је погодио у групу деце која су била у паркићу на рођенданској чајанци – изјавио је један од очевидаца за британски „Телеграф”. Истог дана севало је и у другим деловима Европе, у Немачкој је повређено тридесетак малишана када је гром ударио у један фудбалски терен на коме се одржавала дечја утакмица, док је на југу Пољске од удара грома погинуо мушкарац док је планинарио, а неколико њих је повређено. Циклон је фактички прекрио западну и средњу Европу, а сада се проширио и на наше подручје. У Србији је већ два дана на снази жути метеоаларм. Метеоролози најављују пљускове праћене снажном грмљавином који ће од четвртка бити учесталији. Температура ће бити у благом паду па нас тако до викенда очекује око 25 степени.

– Они које невреме снађе на отвореном простору не треба да буду у паници, али треба да знају да је свака грмљавина потенцијално опасна појава. Уколико 30 секунди после муње зачују удар грома, требало би да се потруде да што пре уђу у затворен простор. Ако склоништа ипак нема, никако не треба стајати испод усамљеног дрвета, на отвореном простору, равници, чистини, јер постоји велика могућност да баш ту удари гром – каже метеоролог Недељко Тодоровић.

Упркос увреженом мишљењу да су кишобрани са металним деловима или мобилни телефони претња, Тодоровић тврди да они ипак не привлаче удар грома.

– И аутомобили и стабла дрвећа могу бити добра заштита, али само ако нису усамљени. Кад гром удари у далековод или трафо-станицу, електрични напон из облака преноси се на електроинсталације које се даље шире све до кућних апарата. Зато је веома важно да се сви уређаји у кући искључе из струје – упозорава метеоролог.

Муње су једна од најлепших манифестација сила које делују у природи, али су истовремено и један од најопаснијих природних феномена, упозорава др Саша Дујко са Института за физику.

– Уколико је ова 2016, сасвим обична година, муње ће усмртити више стотина људи и изазвати неколико хиљада шумских пожара и биће одговорне за штету од неколико стотина милиона америчких долара. Где и када ће се догодити удар муњом не може се са сигурношћу предвидети – објашњава Дујко и додаје да се 70 одсто муња појављује изнад копна у тропским пределима јер ту долази до сусрета и мешања хладних и топлих ваздушних маса што погодује процесима који воде ка наелектрисавању облака.

Богови муње

– Муње и громови су од давнина изазивали страх и поштовање код људи. У готово свакој митологији можемо пронаћи бога муња и громова. Код старих Грка то је Зевс, а код старих Римљана Јупитер који користи муње за кажњавање непримереног понашања. Код старих Словена, бог Перун је нека врста словенског Зевса, јер контролише муње и громове. У хришћанској традицији Срба и других словенских народа, улогу Перуна преузима свети Илија. По народној традицији, он се вози у ватреним колима које вуку коњи из чијих ноздрва избија пламен – наводи Саша Дујко.

Преживео шест блиских сусрета с муњама

Живим „громобраном” сматра се један Кубанац кога је гром погодио чак шест пута. Први пут електрично пражњење десило му се 1982, а затим је преживео два удара 1987, а блиске сусрете с муњама имао је и 1991, 1998. и 2005. године.

– Када до несрећног случаја дође треба знати да жртва удара грома не представља опасност по оног ко јој указује помоћ – каже Недељко Тодоровић.