Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коштуница тражи изборе 11. маја

Коштуница тражи изборе 11. маја

Влада Србије више нема јединствену политику по питању Косова и Метохије – рекао је јуче премијер Војислав Коштуница, саопштавајући да је одлучио да сазове седницу владе, за 10. март, са које би председнику Републике био упућен образложен предлог одлуке о распуштању парламента и расписивању парламентарних избора за 11. мај.

„Влада која нема јединствену политику више не може да функционише - то је крај владе. То значи да морамо да вратимо мандат народу”, рекао је премијер Коштуница на изузетно посећеној, ванредној конференцији за новинаре у Влади Србије. Објаснио је да је најцелисходније да парламентарни избори буду одржани у мају, истовремено са већ заказаним покрајинским и локалним изборима.

„Влада у којој се испоље овакве суштинске разлике нормално не може да траје”, рекао је Коштуница, и додао да оставку није поднео због тога што би, с обзиром на законске рокове, онда постојала могућност да избори буду одржани после 11. маја.

Коштуница је, међутим, додао да ће оставку поднети, уколико коалициони партнери на предстојећој седници Владе Србије не прихвате распуштање парламента. „Могао бих оставку да поднесем одмах, једино што бих због ових рокова и целе процедуре оставка значила и да се 30 дана тражи неко решење, односно нови председник владе. Она би практично значила да би парламентарни избори могли да буду одржани 15-20 дана после 11. маја” – рекао је он, додајући да му се чини да је то нецелисходно и нерационално и зато предлаже  ово решење.

Годинама је како је рекао, у влади грађена јединствена политика у односу на Косово, али је 17. фебруара, када је једнострано проглашена независност Косова и затим призната од низа држава, то јединство је нарушено.

Јединство владе у политици према Косову и Метохији нарушено је различитим ставом коалиционих партнера према резолуцији, којом је требало да се прецизира однос Србије са ЕУ, а која се, како је рекао, суштински не разликује од низа претходних резолуција, осим што у се у једном делу прецизира да и за Србију треба да важе они исти принципи који важе за сваку државу на земљиној кугли, па и за државе које хоће да приступе ЕУ - да земље морају да буду поштоване у својој целовитости.

„Све странке у Србији, без изузетка, изразиле су вољу да Србија иде у ЕУ, али са једном разликом која произлази из питања „како” - да ли са Косовом или без њега. Ово је суштинско питање око кога смо се, дакле,  разишли у влади. У влади није постојала јединствена воља да јасно и гласно кажемо да Србија може наставити пут у ЕУ само са Косовом”, рекао је Коштуница.

Подсетивши на то да је дошло до прегласавања у влади и да коалициони партнери нису били спремни да се јасно и чврсто настави са политиком која се заснивала на два, једноставна начела – да је Косово Србија и да Србија само са Косовом може у ЕУ, он је рекао да „влада у којој се испоље овакве суштинске разлике, наравно, не може да траје”. Зато је одлучио, како је навео, да сазове седницу владе за сутра и да на њој буде предлог о изборима за 11. мај.

Коштуница је нагласио да је даљи рад владе онемогућен због неспремности свих њених чланова да се ЕУ постави питање које су границе Србије за ЕУ, што је питање на које, према његовим речима, до сада није одговорио ни европски комесар за проширење Оли Рен.

Премијер је истакао да је годинама уназад потврђена европска опредељеност Србије, али да се све променило после 17. фебруара и након што је ЕУ дала „зелено светло” да се погази оснивачки акт ЕУ, Повеља УН и Резолуција 1244.

„Демократска странка Србије, Влада Србије и странке које се залажу за очување целовитости Србије нису ни у једном тренутку промениле своју политику, већ су само захтевале да оно начело које важи за сваку земљу важи и за Србију”, указао је Коштуница.

ЕУ је, према његовим речима, став променила после 17. фебруара, омогућивши својим чланицама да индивидуално признају једнострано проглашење независности Косова и Метохије, што је више земаља ЕУ и учинило. Уз то, ЕУ је донела одлуку о слању цивилне мисије на Косово по неприхваћеном Ахтисаријевом плану, „којим се директно доводи у питање територијални интегритет и суверенитет Србије”, додао је Коштуница.

 Премијер је, између осталог, навео да је свега 28 држава до сада признало једнострано проглашену независност Косова и Метохије и указао да је Палестину признало 100, а Западну Сахару 70 земаља, те да то говори „много о чему се овде заправо ради”. То је, како је нагласио, флагрантно кршење онога што је основа међународног права и Повеље УН.

Упитан да ли, уколико Демократска странка не промени став о ЕУ и Косову, Демократска странка Србије неће са њом улазити у коалицију, Коштуница је одговорио да је та коалиција завршена „са Владом које за неки дан више неће бити”.

Избори ће, како је поручио Коштуница, бити прилика да се то питање разјасни.

 ….

Упитан да ли је било разговора са СРС-ом о евентуалном учешћу те странке у влади, с обзиром на исте ставове о последњој резолуцији, Коштуница је рекао да разговора није било и изнео став да ако влада не може да функционише по тако важним питањима треба препустити народу да изабере нову владу и нову скупштину.

Он је рекао и да су ДС и највећа опозициона странка у Србији (СРС) претходно обавештени о предлогу да се иде на расписивање парламентарних избора.

Одговарајући на новинарско питање како ће влада функционисати до 11. маја, он је рекао да ће влада радити по уставу и закону, „наравно са смањеним капацитетима”.

На питање да да ли ће Србија ући у период нестабилности, која ће се негативно одразити и на економију, он је одговорио да нема разлога за то, јер функционишу државне институције.

Премијер је истакао и да сматра да је решење за које се одлучио „најчистије решење”, с обзиром на то да се у влади није могло постићи јединство око овако крупног питања, а нама је потребна стабилност. Поред тога, он је подсетио да владе у свету падају и због много мање важних питања.

Коментари53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.