Премијеров гамбит

Војислав Коштуница је јуче повукао потез који се, у свим спекулацијама о начинима изласка владајуће коалиције из кризе у коју је опет запала, најмање очекивао. У понедељак ће тражити од својих министара да формулишу предлог шефу државе за распуштање Народне скупштине. Тим чином председника Србије престаће мандат актуелној влади, другој под Коштуничиним вођством, која је после пуна три месеца преговарања, формирана 15. маја прошле године.

Ово је најмање очекиван потез зато што је политичка чаршија у Београду била малтене јединствена у процени да премијер жели да избегне изборе бар до јесени. По једнима, он је то хтео због ниског рејтинга његове Демократске странке Србије, а по другима, због тога што није желео да било чиме отежа положај у ком се држава налази због једностраног проглашења независности Косова. Исти извори, међутим, сматрају да је рејтинг ДСС-а скочио после 17. фебруара, када је проглашена независност Косова.

Коштуница је, дакле, предложио једино решење које омогућава да се ванредни парламентарни избори максимално убрзају и поклопе са локалним и покрајинским изборима, који су већ расписани за 11. мај. 

Ако његови коалициони партнери, Демократска странка и Г17 плус, у понедељак на седници Владе прихвате његов предлог (што ће се, судећи према њиховим првим реакцијама, и десити), то ће практично значити да ће председник Борис Тадић за 11. мај расписати ванредне парламентарне изборе. Премијер је објаснио да је баш овакав начин пада владе и предложио како би криза трајала што је могуће краће а изборни трошкови били што мањи. Све друге варијанте пада владе, а има их још пет, одложиле би датум расписивања избора за 30 дана. То је рок који налаже Устав Србије да исти парламентарни сазив покуша да изнедри нову већину, односно да формира нову владу. Дакле, тридесетодневно чекање предвиђено Уставом се може избећи једино распуштањем Скупштине на образложени предлог владе. 

Политичка чаршија је до сада све Коштуничине поступке најчешће тумачила његовом превасходном жељом да што дуже остане у премијерској столици. Зато вреди приметити да је, превременим изборима које је сам иницирао, Коштуница самом себи вероватно запечатио премијерску каријеру. Јер, ако је рејтинг коалиције Демократске странке Србије и Нове Србије око 10 одсто (према последњим истраживањима, вршеним пре 17. фебруара), иако многи изражавају сумњу да ова коалиција може поновити и оних 16 одсто гласова из јануара 2007. године, онда је тешко замислити да Коштуници може успети да још једном извуче место председника владе. Поготово што је највећа компаративна предност ДСС-а била њен највећи коалициони потенцијал, а Коштуница је јучерашњим потезом елиминисао могућност политичког савеза са Демократском странком. Коштуница, ипак, и у случају да избори буду заказани за најранији термин, односно 11. мај, може да остане на челу (техничке) владе до септембра. То под условом да се рокови за конституисање новог парламента и преговори о новој влади максимално „развуку”.

Прве реакције аналитичара гласиле су синоћ да је премијер пребацио „лопту у двориште” Демократске странке, која има већину министарских места у Влади. Слободан Антонић и Душан Павловић сложили су се да је одлука да се због неслагања у Влади затражи расписивање ванредних парламентарних избора била једино могућа реакција и најбоље решење. Павловић, који не важи за присталицу премијера, сматра да је Коштуница испољио „изузетну, помало неочекивану рационалност”, а Владимир Тодорић из Института за европске студије сумња да иза свега стоји неки дил са радикалима, али признаје да је потез изванредан, и да иде у корист премијера и његове странке. 

Антонић је подсетио да је ДС и до сада саопштавао да се не плаши избора, док је Павловић оценио да би било неодговорно уколико ДС не би пристао на расписивање избора.   

А политички аналитичар Милан Николић рекао је за Танјуг да је основни разлог због кога је Коштуница одлучио да баш у овом тренутку затражи изборе то што премијер и лидер ДСС-а „мисли да нешто инкасира у гласовима грађана на основу свог, он мисли, показаног патриотизма у вези са борбом за Косово”. „Избори у мају ће више донети радикалима и ДСС-у, него ДС-у и Г17 плус”, оценио је Николић и додао да „што смо даље од догађаја независности Косова, то ће мањи утицај тог догађаја бити на изборе”.

 Социолог Зоран Стојиљковић сматра да Демократска странка нема разлога за бригу, нарочито ако остане садашњи однос снага, какав је утврђен одмеравањем на председничким изборима, и ако се одржи „блоковска подела странака” на проевропски и онај други блок. Коштуница је јуче наговестио да ће се његова странка опирати категоризацији противевропске странке (на конференцији за новинаре је два пута изричито рекао да нема странке у Србији која је против европских интеграција), а одбацио је и инсинуацију да се на ово одлучио само зато што радикали нису хтели да подрже мањинску владу. Био је изричит да о томе са радикалима није ни разговарао, што је у разговору за наш лист потврдио и високи функционер СРС Драган Тодоровић. Мислим да из свега што је СРС до сада говорио нема дилеме да смо све време стављали до знања да нема нове владе без нових избора, рекао је Тодоровић, истичући да није било разговора са народњацима, нити о новој влади, нити о подршци њиховој мањинској.

Све су прилике да ће на предстојећим ванредним изборима (које ће Демократска странка вероватно прогласити референдумом, као што је учинила и са председничким изборима) грађани Србије имати прилику да тачно утврде одговор на питање које је наш лист прошле недеље формулисао на следећи начин: „Чији су Тадићеви милиони”. Другим речима, избори ће показати да ли су 2,300.000 грађана који су гласали за Тадића безусловно дали глас европским интеграцијама, без обзира на то да ли би Србија у ЕУ ушла са Косовом, или без њега. На та два милиона грађана позивао се и Млађан Динкић када је Коштуничину политику одбране Косова назвао „колективним лудилом”. Драган Шутановац из ДС-а већ је у интервјуу за наш лист избацио изборну паролу ове странке: „Или Европа, или изолација”. До закључења овог издања нашег листа, међутим, званичне реакције ДС-а није било.