Милићев гажење Луке назвао – пропустом

Марко Милићев, који је првостепено осуђен на четири и по године затвора због изазивања удеса у којем је Лука Јовановић (21) страдао, затражио је од Апелационог суда да му укине притвор да би, како је рекао, спасао брак. Осим што је на почетку обраћања суду навео да му „гора казна од сазнања да је Лука мртав, не треба”, Милићев ни на који други начин није показао да му је заиста жао због несреће. Возач „мини-кантримена” додао је и да се несрећа догодила у „делићу секунде” и да је „она свакоме могла да се деси”.

– Није ми најјасније зашто поред толико пропуста и грешака, који су учињени на Бранковом мосту, а што је неспорно утврђено у судском поступку, суд закључује да је само мој пропуст имао за последицу трагичан догађај, док се грешке других учесника саобраћајне несреће представљају само као „потенцијална опасност”? – запитао је Милићев пред већем Апелационог суда.

Он је додао и да девојке које су биле са њим у аутомобилу, а које су се нагодиле са тужилаштвом, нису рекле све онако како је било, али да им не замера „јер зна каквом су притиску биле изложене”. Милићев је рекао и да „није побегао у Кину, како је то објављено, већ да је отишао на унапред планирано путовање”. Чињеница је, међутим, да се Милићев после несреће није зауставио да помогне повређеном момку. Касније је, како су преносили медији, претио сведоцима, крио се од полиције данима, а затим побегао иностранство. Ухапшен је после месец и по дана бекства у Кини.

Милићев је, подсетимо, управљајући „мини-кантрименом”, 25. јуна 2014. године на београдском Бранковом мосту налетео на Јовановића који је од задобијених повреда преминуо два дана касније у Ургентном центру.

На почетку поступка, судија известилац Милимир Лукић прочитао је првостепену пресуду, њено образложење, одбране окривљених, изјаве окривљених... Потом је дао реч заменику апелационог тужиоца Браниславу Лазовићу.

– Тужилаштво захтева да се пресуда укине или да се преиначи, посебно у погледу висине казне. Сматрамо да особе које су по споразуму о признању кривичног дела правоснажно осуђене нису могле да буду саслушане у својству сведока. Такође, сматрамо да приликом одређивања висине казне нису на адекватан начин цењене све битне околности. На пример, држање окривљеног после учињеног дела, однос према жртви, његовог утицаја на сведоке, бекства у иностранство и онемогућавање да му се уради алкотест – навео је Лазовић.

Пошто је тужилац изнео најбитније делове жалбе (детаљно је приложио већу у писаном облику), судија Лукић је реч дао адвокатима Милићева.

Предраг Васовић који са Дејаном Ћасићем заступа Милићева, као најважнију чињеницу у жалби изнео је тврдњу да окривљеном није ни могло да се суди у Србији с обзиром на то да у односу на њега није спроведен поступак екстрадиције.

– Милићеву није могло да се суди у Србији јер није било Уставом и законом предвиђених услова за то. Република Србија и НР Кина немају закључен билатерални уговор, тако да се примењују одредбе закона. Пошто није било екстрадиционог поступка, одбрана сматра да постоје сви законом прописани услови да се поступак против Милићева обустави – рекао је Васовић и додао да постоје три групе „спорних” доказа који су коришћени током поступка: записници о саслушању окривљених који су се „споразумели” са тужилаштвом, листинзи разговора мобилним телефоном између окривљених и видео-записи.

Адвокат Ћасић оспорио је налаз вештака саобраћајне струке Стојана Стојановића јер је, како је рекао, сам смислио методу по којој је вештачио.

Апелациони суд нема рок у ком мора да донесе одлуку.

Лукин отац: Згрожен сам

Бојан Јовановић, отац настрадалог Луке, рекао је за „Политику” да на седници Апелационог суда није чуо ништа ново, али да је згрожен захтевом Милићева да казну служи код куће, уз електронски надзор.

– То ме је баш увредило. Уосталом, свако може да тражи све што жели, а на суду је да оцени. Све друго што је изнето за мене није била непознаница. Сад чекам да суд донесе одлуку – рекао је Јовановић.