Да ли цену грејања подгревају јубиларне награде

Цена гаса за јавно снабдевање биће од данас нижа за 4,06 одсто, па ће кубик гаса без ПДВ-а коштати 32,28 динара за оне потрошаче који се снабдевају код „Србијагаса”.

Ово је пето по реду појефтињење гаса од јуна прошле године. У „Србијагасу” истичу да је нижа цена гаса резултат кварталног кретања цене нафте и курса долара, те да у Србији око 10 одсто од укупног броја домаћинстава, односно њих 250.000, има прикључак на гас.

 И док се гасификована домаћинства радују још једном појефтињењу, (биће их још до краја године), највећи број домаћинстава прикључених на топлане грејање ће плаћати и током лета као да гас уопште није појефтинио, иако му је цена за годину дана нижа за више од 35 одсто.

Овакво понашање топлана утолико је неприхватљивије, ако се зна да је влада утврдила методологију за обрачун цене грејања која јасно каже да уколико гас поскупи за три одсто топлане аутоматски подижу цену грејања, а уколико падне за пет процената, да цена грејања мора да се снизи.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, пита како да топлане снизе цену грејања када сада не троше тај јефтинији гас. Упитан зашто топлане у претходној грејној сезони нису снизиле цену грејања, будући да је гас од јуна прошле године до почетка грејне сезоне појефтинио био три пута, Лечић каже да у цену грејања осим гаса улазе и трошкови приступа транспортном и дистрибутивном  систему, што им не оставља простор да умање цену испоручене  топлотне енергије.

Јован Јовановић, председник Центра за заштиту потрошача „Форум” из Ниша, каже да су се обратили Министарству енергетике, тражећи објашњење зашто у прављењу методологије за обрачун цене нису учествовала и удружења потрошача, „јер када монополисти сами праве методологију – они штите само своје интересе”.

Он каже да је нишка топлана под притиском „Форума” морала да попусти и да они сада активно учествују у одређивању цене грејања. Тако је од грејне сезоне 2014. закључно с априлом ове године цена преполовљена. Са 7,53 динара по киловат-часу испоручене топлотне енергије пала је на 3,91 динар.

Од ресорног министарства је још затражено и да се преиспитају фиксни трошкови топлана, јер су неосновани.

– Сви ми који имамо радијаторе плаћамо трошак зарада и накнада зарада (бруто) запослених, који су превелики, јер сем великог броја запослених (процена је да је трећина вишак), неприхватљиво је и да просечна зарада у топланама буде већа од зараде у привреди. Али и да машински инжењер у топлани има дупло већу зараду од машинског инжењера у привреди – каже Јовановић.

У цену грејања урачунати су и трошкови јубиларних награда запослених у топлани, што је, каже, нечувено. Практично се од незапослених очекује да дају новац за јубиларце, који су имали среће да раде. Ако топлана има неке своје унутрашње уштеде нека им даје награде, али не смеју то да плаћају грађани кроз цену грејања, категоричан је Јовановић.

Он каже да се ставка „трошак ненаплаћена потраживања” мора укинути, јер се потрошачу може наплатити само стварно извршена услуга, а не и она коју неко други није платио.

– Увећању цена даљинског грејања придружују и дистрибутери гаса, па у фактури за гас коју „Југоросгас” доставља нишкој топлани поред цене гаса налазе се још три ставке – приступ транспортном систему  „Србијагаса”, „Југоросгасу”, али и приступ дистрибутивном систему што месечно износи око 10 милиона динара. Ове три ставке топлане такође наплаћују и ван грејне сезоне, у периоду када топлана не приступа ниједном од ових система, јер не користи гас – каже Јовановић.

На питање да ли је тачно да јубиларне награде и бруто зараде иду на терет крајњег потрошача, Лечић каже да награде не улазе у крајњу цену. Он тврди да су фиксни трошкови непромењени и да не утичу на цену испоручене топлотне енергије.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, сумња да топлане нису могле наћи рачуницу да за годину дана снизе цену грејања. Осим тога, зима је била блага, па тешко и да су много гаса потрошили.

Он истиче да су фиксни трошкови, односно исплата зарада прекобројнима у топланама посебно питање и тражи да топлане саме кажу из којих пара исплаћују зараде и јубиларне награде – ако не од оних које зараде продајом топлотне енергије.