Још један поглед на Уроша Предића

Панчево – Отварање другог издања Туристичко-културне манифестације „Дани Вајферта” обележено је изузетном изложбом „Још један поглед на Уроша Предића”, вредном приликом да се посетиоци упознају с његовим делима из Ликовне збирке Народног музеја у Панчеву.

У обновљеној и раскошној Свечаној сали дочекао их је и „лично” Предић, приповедајући им, у тумачењу младог глумца Страхиње Блажића, о панчевачким цртицама из своје биографије. 

А велики мајстор је на много начина јако и нераскидиво везан за овај крај, што се по избору изложених радова јасно може и уочити, објашњава историчар уметности и кустос музеја Димитрије Јованов.

Наглашава да је време које је Предић провео на школовању у Панчеву било довољно да остави неизбрисив траг у културном животу града, а пријатељством између њега и Ђорђа Вајферта настаје и један од најзначајнијих и најбољих портрета знаменитог Панчевца из 1927. године, који се данас налази у збирци Народне банке Србије у Београду.

Портрете је и почео да ради баш овде, сликајући чланове угледних панчевачких породица, увек долазећи као пријатељ. Мало је познат податак да је управо Предићу најпре било понуђено да наслика „Сеобу Срба” за Миленијумску изложбу, чија се најпознатија верзија налази у овдашњем музеју, али да му је за то било потребно две године, па је посао поверен његовом колеги Паји Јовановићу.

У музеју чувају тридесет дела Уроша Предића, такође већином портрета, којима се окренуо по повратку са школовања из Беча. Ту су и неколико икона, скица и студија из различитих периода уметниковог живота, од којих су неке први пут изложене јавности.

У делу опуса посвећеном Панчеву или везаном за овај град, Јованов акцентује збирку цртежа из нацртне геометрије настале током Предићевог школовања у панчевачкој Гимназији, која носи његово име, а коју је школи и завештао.

Такође, поред мноштва портрета по поруџбини од наручилаца из готово свих друштвених слојева, истиче се и збирка портрета у власништву Српске православне црквене општине, док је Предићев најпознатији рад, имајући у виду и физичку импозантност, па и монументалност, иконостас Преображенске цркве у Панчеву.

Поред великог броја колективних и самосталних изложби, она под називом „Потрети Уроша Предића у Панчеву” из 1950. године означила је и крај његове плодне и дуге каријере, а ова, тек отворена после безмало седам деценија, нови је сусрет овог великана и Панчеваца.