Чиста десетка

Прошлонедељно специјално издање емисије „Да. Можда. Не” (четвртак 26. мај РТС 1), посвећено преминулом глумцу Велимиру – Бати Живојиновићу, било је, кратко речено – одлично.

Од стајлинга уреднице и водитељке емисије Оливере Ковачевић, и атмосфере коју је направила, до избора прилога из његове богате каријере, по којој ће остати упамћен не само као глумац велике енергије и талента већ и као човек који је, тиме што је основао струковно удружење, омогућио многим колегама глумцима да остваре своја права...

Иако је емисија емитована на дан сахране, дакле, у време када су многе телевизије већ посветили пажњу Батиној смрти, овде су гледаоци могли да виде и како су телевизије из бивших југословенских република објавиле ту вест  .

Код Оливере Ковачевић о Бати Живојиновићу су говорили: Здравко Шотра, Драган Бјелогрлић, Радослав Зеленовић, Радош Бајић, Горица Поповић, Џао Хун Чао, Неле Карајлић, Вук Ршумовић (рођак народног хероја Владимира Перића Валтера чији лик је у филму „Валтер брани Сарајево” оживео Бата Живојиновић), Божидар Николић, Радмила Живковић, Даница Максимовић... а у снимљеном прилогу о дугогодишњој сарадњи и пријатељству говорио је редитељ Вељко Булајић. Мало је познато да је син Бате Живојиновића, Миљко, добио име по Вељковом оцу ...

Посебно је било занимљиво сведочење новинара Кинеског међународног радија о томе како је у Кини дочекана вест о смрти њиховог обожаваног Валтера. Сазнали смо да су се људи спонтано окупљали на трговима и певали песму „Бела ћао”, коју знају из филма „Мост” у којем је глумио Бата Живојиновић.

То није ни мало необично јер је 1999. током бомбардовања кинески новинар правио интервју са Батом и испричао му да су се њиховој редакцији јавили многобројни Кинези који су хтели да дођу у Србију и „бране Валтера”.

Познат пре свега као филмски глумац (снимио је чак и 17 вестерн филмова за стране продуценте, углавном у Немачкој), који се са глумом као професијом први пут срео у Београдском драмском позоришту, опус Бате Живојиновића чине и ликови које је дочарао у ТВ серијама.

Последња је била у „Сељацима” Драгослава Лазића (на Пинку) а огромну популарност стекао је у серији „Грађани села Луга” (1972. година, ТВ Београд), коју је такође режирао Драгослав Лазић – улогом Булиџе.

Дочарао је тог српског сељака са великом љубављу којом је волео и своје комшије из родног села на Космају. Дао му је шарм, животну радост, једноставност и шеретлук који је красио и њега самог... Без карикирања, без подсмеха! Зато су сви толико волели Булиџу да је чак и Батина супруга Јулијана – Лула, деценију после емитовања те серије умела да га са пуно љубави, ослови са – Булиџа.

Било је за очекивати да ће, ако ништа друго, онда чим се, 8. јуна, заврши реприза серије „Леваци” Радио-телевизија Србије подсетити своје гледаоце на „Грађане села Луга” макар и у том, јутарњем термину.

Али ништа од тога. Најављена је реприза „Улице липа”.