Ђоковић пред Тријумфалном капијом

Од нашег извештача

Париз – Кроз капију вечности кроз коју Новак Ђоковић данас има шансу да прође, прошло је веома мало људи у историји тениса, само двојица. У ствари, кроз њу је прошло и веома мало људи у историји спорта. Јер, помислите само шта значи када сте у прилици да урадите нешто што су за стотинак година постојања тениса какав мање-више знамо, успела само двојица, и то у време када је спорт био у повоју.

Само двојица али ниједан откако је тенис постао то што данас јесте, спорт модерних гладијатора. Колико је данас теже освојити све највредније што постоји у тенису, него пре пола века када је то урадио Род Лејвер, или између два рата када је то пошло за рекетом Дону Баџу.

А Ђоковићев улог је баш такав. Већ 47 година нико није истовремено био власник све четири највеће титуле, нико није био апсолутни тениски господар. Нико није владао свим основним тениским подлогама, а то значи и био најбољи у свим условима тениске игре.

Заправо, ако Новак данас освоји Куп мускетара, постаће први у историји који је ово последње постигао – да победи на четири различите гренд слем подлоге. Јер у време када су Баџ и Лејвер побеђивали, играло се само на шљаци (Гарос) и на трави (преостала три).

А последња препрека ће му бити најбољи друг из тениског детињства. Са Ендијем Маријем се познаје више од пола живота. Пре 19 година су се први пут срели и почели да маштају о тениској величини, а данас ће обојица да покушају да остваре сан дебитанског тријумфа на париском гренд слему.

– Играмо слично, напредовао је доста на шљаци, побољшао је други сервис који му је био мана у прошлости – анализира Србин квалитете Шкота. – Енди је један од најпосвећенијих тенисера на Туру и најконстантнијих што се види по резултатима. Труди се да све време напредује и драго ми је да је ривалство које датира од наше 11. године и даље активно. Биће ово још једна жестока борба за гренд слем титулу. Ни он ни ја нисмо победили овде.

Иако је Новак доминантан у овом ривалству, опрез је императив у сваком њиховом мечу. Поготово после пораза у римском финалу пре три недеље. Имао је Ђоковић оправдање за то, јер је био преморен од полуфинала са Нишикоријем, играног само неких 16 сати раније, али и сам је свестан да се у тенису оправдања не рачунају.

– Играли смо ове године већ два финала на великим турнирима на шљаци. По једна победа и пораз – подсетио је на мадридски и римски двобој.– Једно је сигурно, биће пуно размена са основне линије, биће то физички захтеван меч. Нема ту много тајни, добро се познајемо.

Иако никада није победио у Паризу, Ђоковић не сматра да нешто ради погрешно.

– Нећу ништа мењати, не треба ни да се потенцира прича о промени. Све што радим до сада, тако добро функционише на свим турнирима. Овде сам више пута био на сет или два од освајања трофеја, понекад је пресудио мањак спортске среће, понекад бољи противник тог дана, понекад психички приступ... Не мањка ми самопоуздања, ни мотивације. Треба само искористити слободан дан да се опоравим, да на неки начин ускладиштим енергију која ће бити потребна за финале.

Наравно, то не значи да ће се Новак слепо придржавати свега што ради.

– Не постоји ништа што је урезано у камен и што није променљиво. Ја сам особа која воли да учи, развија се, напредује, свака година је другачији изазов. Сада сам и отац и муж, моја свакодневица се потпуно променила. Водим много рачуна о исхрани која је и моја велика страст, јер се трудим да и своје тело у сваком аспекту одржим у оптималном стању.

Осим противника на терену, ништа мање опасног имаће и ван њега.

– Притисак је огроман, очекивања још већа, не само са моје личне стране, него од многих људи. Свестан сам тога, али не желим уопште да размишљам нити причам више него што осећам. Потрудићу се да своје мисли и енергију усмерим да пружим максимум у финалу. Свестан сам шта радим, шта једем, како ми теку мисли. За успех на светском нивоу је то неопходно, бар у мом случају.

Нека тако и буде данас.

Рекорд чекања на титулу

Ако данас освоји Ролан Гарос, Новак ће постати шампион са највише покушаја – из 12. пута. Сада рекорд дебитантске титуле у једанаестом покушају држе Агаси, Гомес, Федерер и Вавринка, док је Мустер то успео у десетом. Марију је ово девето учешће у Паризу.

Новак и Енди деле рекорд најмање разлике у рођенданима у историји гренд слем финала – скоро да су близанци по рекету јер их дели само седам дана, колико је Британац старији. Пре њих су у Њујорку 1977. рекордери били Вилас и Конорс које је делило 16 дана, колико је Аргентинац старији.

Федерер и Надал били близу

Осим Ђоковића, који је овакву шансу имао и 2011-12, када га је такође само тријумф на Гаросу делио од некалендарског Гренд слема, у сличној прилици су били и Федерер и Надал.

Швајцарац је два пута у Париз долазио са три титуле у низу, 2006. и 2007, али га је оба пута, баш као и Новака пре четири године, зауставио Рафа.

Шпанац је овакву шансу имао 2011, када је у Мелбурн дошао са три пехара у џепу, али се испречио Ђоковић.

Чак четврт века нико није освојио Аустралијски опен и Ролан Гарос у истој години. Последњи је био Џим Куријер 1992.

Ово је и четврто узастопно гренд слем финале на коме се сучељавају прва два носиоца, а Ђоковић је добио сва четири. Последњи пут је други костураш био бољи 2013. на Ју-Ес опену када га је савладао Надал.

Новак и Енди данас играју седмо финале на гренд слемовима и њихово ривалство је сада друго по важности у историји. Рекордери су Надал и Федерер са осам мечева за највеће титуле. Ђоковић је седам пута играо и против Надала. Са пет су остали дуели Агаси – Сампрас и Лендл – Виландер.

Ђоковић је победио Марија у четири, али само у Мелбурну (2011, 2013, 2015-16). Мари је победио на Ју-Ес опену 2012. и Вимблдону 2013.