И председник државе може да ради као пензионер

Томислав Николић, актуелни председник Србије, могао би наредне године, иако стиче услов за старосну пензију, да настави да ради исти посао и као пензионер. Највиши државници у том смислу деле судбину обичних пензионера који су после пуног радног века отишли у старосну пензију. Сви они, уколико се поново запосле, имају законско право да истовремено примају и плату и пензију.

У ПИО кажу да, када је реч о праву на поновно запослење, након одласка у старосну пензију, за председника државе, као и за све друге високе функционере, који су стекли услов да се пензионишу, важе исти прописи. Сви они могу поново да раде, без обзира на којој су функцији били и да примају и плату и пензију.

Право на старосну пензију, кажу у пензијском фонду, остварује се после престанка запослења, а пензионер може без ограничења поново да почне да ради и то по основу уговора о раду, делу, ауторском уговору и да прима пензију.

Према члану 121. Закона о ПИО, корисник старосне пензије, или превремене старосне пензије, који се запосли у Србији, односно обавља самосталну делатност, има право по престанку тог запослења на поновно одређивање пензије, под условом да је у континуитету био запослен најмање годину дана.

Фонд поновно одређује пензију на захтев корисника, с тим што је дужан да пензионеру који је наставио да ради, утврди повољнији износ пензије. Ово је важно, истичу у Фонду, јер има ситуација када се пензионер поново запосли, па дође да му се поновно обрачуна пензија на основу плата које је добијао у међувремену, а те плате му смање првобитан износ пензије.

 Како се то не би дешавало, надлежни у Фонду морају да му одреде повољнији износ, дакле, онај пре него што је наставио да ради и да тај износ пензија и прима.

С друге стране, ако после обрачуна нова зарада повећа пензију, коју је пензионер прво добио, исплаћиваће му се новообрачуната пензија – наравно већа.

Уколико послодавац радно ангажује пензионера по било ком основу (радни однос, по уговору о делу, привремени и повремени послови...), обавезан је да поднесе пријаву осигурања и редовно уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, као и за све остале запослене.

Допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање послодавци плаћају по стопи од 26 одсто на зараду, односно на основицу осигурања и та стопа се не умањује, без обзира на то да ли је у питању осигураник – запослени или корисник старосне пензије.

На основу тих уплата доприноса, запослени корисник старосне пензије може, по престанку осигурања, након најмање годину дана запослења, да поднесе захтев за поновно одређивање старосне пензије, истичу у пензијском фонду.

 Када је реч о обавезном здравственом осигурању старосном пензионеру овај део уплаћује Фонд ПИО, тако да то није обавеза послодавца који ангажује старосног пензионера.

Према последњим расположивим подацима уз редовну пензију, у Србији скоро 30.000 старосних пензионера сваког месеца прима и плату, што је око три одсто укупног броја старосних пензиoнeра.

Другачије је код инвалидских пензионера, што често буни старосне пензионере, јер за њих постоје одређена ограничења. Инвалидски пензионери могу да раде само по уговору о делу, али не и по уговору о раду. Уколико уђу у осигурање, Фонд им обуставља исплату пензија, позива их на контролни преглед, а лекар вештак на том прегледу може да потврди или промени налаз, оцену и мишљење о радној способности, што зависи од здравственог стања и способности пензионера.

Истовремено, војни пензионер који је остварио право на инвалидску пензију, по основу потпуног губитка способности за професионалну војну службу, има могућност да се запосли, или обавља самосталну делатност, а да му због тога не буде обустављена исплата инвалидске пензије, нити ће бити позван на контролни преглед.

Што се породичних пензионера тиче, без обзира на висину пензије коју примају, имају право да раде само по уговору о делу или ауторском уговору и остварују уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од 50 одсто најниже основице у осигурању запослених у Србији, важеће у моменту уплате доприноса.

То практично значи да породични пензионер може да ради, али само ако му приход од тог ангажовања није виши од половине најниже основице осигурања. Уколико је приход који остварује породични пензионер за додатни рад виши од овог износа, Фонд ће привремено обуставити исплату пензије, а поновно успостављање исплате биће тек по престанку осигурања.

Изузетак од овога су деца породични пензионери која раде преко омладинских задруга и којима се, због тог ангажовања, не обуставља исплата пензија, јер се не пријављују Фонду ПИО као осигураници.