Јефтин гас постаје прошлост

После пет узастопних појефтињења гаса, чиме је цена за годину дана у Србији пала за око 35 одсто, „Гаспром” најављује да ће у трећем и четвртом кварталу ове године, гас поскупети, због скока цене сирове нафте.

Према данашњим подацима северноморска нафта „брент” (која се прерађује и у Србији) скочила је за 35 центи (0,71 одсто) на скоро 50 долара за барел, потврдио је АФП, што ће се одразити на цену гаса која се сваких девет месеци усклађује с ценом сирове нафте на светској берзи.

– Цена гаса, који Русија испоручује Европи, најнижа је у овом другом кварталу, будући да уговори „Гаспрома” у одређивању цене укључују индексирање цене нафте уз одложени ефекат од шест до девет месеци. С обзиром на то да је у том периоду и цена барела нафте била најнижа око 25 долара, и гас је појефтињавао, објаснио је на годишњој конференцији за новинаре Александар Медведев, заменик председника Управног одбора „Гаспрома”.

– До поскупљења ће ипак доћи у трећем и четвртом кварталу, јер је и нафта почела да поскупљује. „ Гаспром”, међутим, није заинтересован да заузима одбрамбену позицију, или да започиње неку врсту „рата ценама” како би доскочио америчком природном течном гасу – објаснио је Медведев.

Он је истакао да ће Европи бити потребно додатних 80-100 милијарди кубика гаса годишње до 2025. године, а до 2030. још више око 150 милијарди. С обзиром на то колике су пројектоване потребе за руским гасом, „Гаспром” сматра да течни природни гас који је почео да стиже из САД у Европу, а ускоро би требало и на Балкан, неће бити довољан да се премости овај велики јаз у потражњи.

– Када је реч о конкурентности цена природног течног и руског гаса треба имати на уму да се основној цени течног природног гаса морају додати трошкови превођење гаса у течно стање, транспорт и упумпавање гаса у гасовод – објаснио је Медведев.

Да ли природни течни гас који се довози преко океана, може да надоместити потребе Европе и Балкана за руским гасом и по којој цени, Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије, каже, да ће САД брзо доживети фијаско када је реч о течном природном гасу.

– Пре свега, због великих еколошког загађења која настају услед експлоатације гаса из уљних шкриљаца. Али и због јасне рачунице да тај гас не може бити јефтинији од руског. Осим, ако Америка не буде кренула с дампинг ценама – каже он.

Уколико су, додаје, САД решиле да по сваку цену смање зависност од руског гаса, они ће ићи с продајом испод економске цене. Допремање овог гаса има много веће трошкове него када руски гас потече гасоводом. Најпре га треба допремити до постројења за компримовање или утечњавање, па прерадити ради лакшег транспорта, што све кошта. Потом га танкерима транспортовати преко океана до Европе, што такође кошта.

– Његова регасификација у самој Европи такође кошта, према томе, његова цена никако не може да буде конкурентна гасу из гасовода – објашњава Савић.

Осим тога „Гаспром” планира да до краја ове године испоручи око 165 милијарди кубика гаса Европи, што је апсолутни рекорд за последњих пет година и то све уз велику производњу америчког гаса.
И за Војислава Вулетића, председника Удружења за гас Србије, количине природног течног гаса које би преко океана стизале у Европу занемарљиво су мале у односу на оне које се доводе гасоводима из Руске Федерације, Норвешке и Холандије.