Жене су вредније

На основу процена Уједињених нација жене чине најмање 40 одсто светске радне снаге и у просеку раде више него мушкарци. Оне, међутим, за разлику од мушкараца, зарађују само једну четвртину глобалног прихода и имају мање могућности да добију адекватне здравствене услуге, образовање, пословне могућности и политичке функције. Јаз између полова већина стручњака приписује разликама у бројности мушкараца и жена у пет кључних области: економским могућностима и учешћу у привреди, политичким функцијама, здравству и образовању.

Поражавајућа истраживања

Многе земље знатно су напредовале када је реч о смањењу тог јаза, каже Садија Захиди, која прати глобални напредак паритета полова у оквиру Светског економског форума, чије је седиште у Женеви:

„Када је реч о овом проблему, Шведска је прва у свету, а јаз је успела да смањи за само 81 одсто. За њом следе преостале три нордијске земље. Најниже место на лествици заузима Јемен, који је разлику између полова успео да смањи за само 45 одсто. Међу најниже рангиране земље, када је о овоме реч, спадају Саудијска Арабија, Непал, Пакистан и Чад, код којих је забележено да јаз између полова достиже 50 одсто”, наводи Захидијева.

Како наводе неки аналитичари, стереотипи, племенске и културне навике, као и сиромаштво доприносе овој појави. Поражавајућа су истраживања Уједињених нација у којима се закључује да жене чине око 70 одсто од 1,3 милијарде сиромашних који живе са мање од једног долара дневно.

У земљама у развоју само 31 одсто жена током трудноће има медицинску негу, за разлику од 80 одсто у индустријски
развијеним земљама. У проценама УН наводи се да би до 74 одсто смртних случајева трудница могло да буде спречено када би оне имале адекватну негу. Међутим, решавање и уклањање ових проблема веома је споро.

Валери Хадсон, са универзитета Бригам Јанг, сматра да огроман јаз у писмености између мушкараца и жена утиче на економски развој земаља, односно на неуспех њихових економија.

У многим деловима света жене зарађују мање од мушкараца, а у неким регионима оне дуже раде.

Према статистичким подацима УН, у 22 индустријализоване земље жене зарађују само 80 одсто од онога што зарађују мушкарци на истом послу. У неким деловима подсахарске Африке жене зарађују мање од 70 одсто онога што зарађују мушкарци.

Неједнаке могућности

Иако је учињен знатан напредак, УН упозоравају на то да и даље жене и девојке у великој мери немају исту могућност доступности ресурсима, приликама и политичкој моћи. Многи стручњаци истичу да истински знак напретка неке нације представља реализација пуног потенцијала свих њених грађана и смањење јаза између полова.

Можда у прилог овоме говори извештај УН да радници у Америци раде дуже и производе више по особи него они у другим развијеним земљама, као и да је продуктивност радника широм света све већа и да расте великом брзином. Прошле године Американци су у просеку радили 1.800 сати и зарадили 64.000 долара по глави становника. Иако најновији извештај Уједињених нација показује да су Норвежани зарадили више по сату од Американаца, пре свега због извоза нафте и високих цена у Норвешкој, америчка продуктивност је надмашила све друге земље Европске уније, Швајцарску и Јапан, а Американци раде више него пре десет година. Упркос повећању америчке продуктивности, неки радници у земљама источне Азије радили су готово 400 сати годишње више од Американаца.

Захваљујући наглом привредном развоју Кине и Индије, продуктивност рада у неким земљама источне Азије више је него двоструко већа у последњих десет година. И поред тога, у извештају УН закључује се да је тај регион имао тек једну петину продуктивности развијених земаља због недостатка инвестиција за обучавање, опрему и технологију.

Због свега овога, Американци ће морати да буду још вреднији ако желе да остану у трци, а у томе би, боље него ико други, могле да им помогну, нико други него – жене.