Споменик Зорану Ђинђићу ујединио одборнике Скупштине града

На 15. годишњицу убиства 2018. Зоран Ђинђић, премијер на кога је извршен атентат у марту 2003. године, требало би да добије споменик у главном граду. Одлука о формирању одбора који ће се бавити подизањем овог обележја на Студентском тргу изгласана је на седници Скупштине града и једна је од малобројних која је донета готово једногласно.

У раду одбора учествоваће декани факултета, академици, уметници, шефови Ђинђићевог кабинета, чланови Фондације „Др Зоран Ђинђић”…

– Одбор ће наредних месеци расписати међународни конкурс који би требало да траје пола године. После тога ћемо уз подршку јавности усвојити решење за споменик. Он ће бити постављен у близини Филозофског факултета где је Зоран студирао, али и недалеко од места где је живео. За све ово имамо подршку његове породице – навео је Горан Весић, градски менаџер.

Гласање је ујединило одборнике, али расправа о томе ко баштини Ђинђићеву заоставштину и зашто до сада споменик није подигнут била је бурна.

– Режим Александра Вучића наставља посао који је ДС започео 2013. године, али мотиви су нам различити. Њихов је прање Вучићеве биографије и биографија његовог окружења. То је лицемерно. Те 2013. ми смо усвојили одлуку о формирању одбора који је донео одлуку да се распише конкурс, да се одреди жири, али после тога његов рад је опструисан. Чланови су се обраћали и Јасмини Митровић Марић, председници Комисије за споменике и називе тргова и улица, али то је било без слуха – замерио је Балша Божовић, шеф одборничке групе ДС-а.

Марићева му је реплицирала да је чланове тог одбора позивала на састанак комисије, али да се нико од њих није појавио.

– Запањен сам и очигледно наиван јер сам веровао да овај предлог неће изазвати полемику – надовезао се Весић.

Вољом градске већине су улице Маршала Толбухина и Генерал Жданова са Чукарице и Вождовца „пресељене” на Нови Београд. У Булевар маршала Толбухина преименована је Улица Гоце Делчева, а Похорска је постала Улица генерал Жданова. Због ове промене досадашња Генерал Жданова на Вождовцу постала је Булевар патријарха Германа, а Маршала Толбухина на Чукарици преименована је у Ендија Ворхола. Ове промене Јасмина Митровић Марић образложила је жељом да се на прави начин одужимо војницима Црвене армије.

– Чукарица и Вождовац на којима су до сада постојале две улице чији се називи пребацују на Нови Београд нису ништа мање централне општине, а осим тога у време Другог светског тамо је била пустара – указао је Зоран Алимпић, одборник ДС-а.

После дизања руку усвојено је и да се део Улице трешњиног цвета преименује у Кофуцијеву, а да између те и Улице трешњиног цвета никне Трг пријатељства Србије и Кине. Средствима НР Кине биће подигнут и споменик овом кинеском филозофу.

Обележје, чије ће подизање финансирати Казахстан, добиће и Жамбил Жабајев, казахстански песник, испред зграде „Енергопројекта”. Разлог је јачање веза и културне сарадње Србије и Казахстана, стоји у образложењу овог предлога који су одборници усвојили.

– Један споменик горе-доле, никакав проблем. Али око овог писца постоје контроверзе чак и у Казахстану – напоменуо је Алимпић.

„Признање” градоначелнику

Одборник Милан Бојовић из ДСС-а покушао је да у име грађана градоначелнику уручи признање „Прва фантомка Београда за изузетан допринос у рушењу у Савамали”. Ова срдачност није наишла на одобрење Николе Никодијевића. Он је Бојовићу поручио да је до сада једва био на две седнице, а када је решио да дође изашао је за говорницу да прави циркус.

Предлог за обележје и Слободану Милошевићу

Одборник Самосталног ДСС-а Небојша Бакарец предложио је подизање још једног споменика.

– Ако је ДС 2008. потписао помирење са СПС-ом, чему оштре реакције због подизања споменика Зорану Ђинђићу? Је л’ то допринос помирењу? Помирење би било када би се споменик подигао и другим патриотама који су дали свој живот. Био сам противник и Ђинђићу и Милошевићу, али зар не мислите да треба размислити да Милошевићу, чији је живот одузет у казамату, из једнаких разлога треба подићи споменик – запитао је Бакарец. Б. В.

Сумњиво и градилиште некадашњег ИКЛ-а?

Седница која је око 15 часова прекинута на сат времена настављена је после готово два сата. Али, страсти које су владале уочи паузе нису се стишале ни после повратка у клупе. Одборници су говорницу искористили за „обрачун” на тему Савамале, хапшења Милошевића, „Београда на води”...

Зоран Алимпић осврнуо се и на изгласавање плана детаљне регулације на простору између улица Кнез Данилове, Станоја Главаша, Далматинске и Старине Новака. Он је подсетио да је ту некада била „Индустрија котрљајућих лежајева” (ИКЛ) која је, како је рекао, била жртва приватизације 1999. године, а изгорела под сумњивим околностима 2006.

– То нас враћа на причу о рушењу у Херцеговачкој. Фабрику су купили људи блиски Дарку Шарићу, али дозволу за градњу ипак нису добили све до промене власти у Београду 2013. године. Тај плац купио је потом израелски инвеститор и скоро изградио насеље „Централ гарден”. Лепо то сад све изгледа, али се иза лепоте често крије нешто ружно – рекао је Алимпић. Б. В.