Грађански фронт затвара врата политичарима

Шта би дали Бојан Пајтић, Борис Тадић, Санда Рашковић Ивић, Бошко Обрадовић и Саша Радуловић да могу да окупе толики број грађана као што је то пошло за руком иницијативи „Не да(ви)мо Београд” пре две недеље? Већина опозиционих лидера тада се придружила протестној шетњи против насилног рушења под „фантомкама” у Савамали, на којој је, кажу организатори, било 15.000 људи.

Напредњаци су у овој протестној шетњи београдским улицама видели „прсте опозиције” и поручили да митинг који је окупио „2.000 присталица представља само мржњу према Александру Вучићу”.

Иако су ови грађански протести већ сада под лупом и власти и опозиције, из иницијативе „Не да(ви)мо Београд” поручују да неће сарађивати ни с једнима ни с другима. И не само они: неколико нестраначких иницијатива које широм Србије протестују против локалних власти одлучило је у Новом Саду да формира „Грађански фронт Србије”, у којем неће бити места за политичаре.

Међу њима су, осим „Не да(ви)мо Београд”, и нишко Удружење председника скупштина станара, покрет „Локални фронт”, који је ушао у краљевачку скупштину, новосадска иницијатива „Подржи РТВ”, Биро за друштвена истраживања...

Иако ће уједињавање засад укључивати само међусобну комуникацију, а тек накнадно можда и заједничке активности, питање је да ли ова иницијатива може имати и политички потенцијал и може ли остати имуна на уплив политичких актера и других интересних група у њено деловање.

За Милана Антонијевића из Јукома оваква удруживања показују потребу грађана да искажу мишљење о питањима која је „политика киднаповала”.

„Не видим ништа лоше у томе јер то показује и могућност земље да артикулише политичке стране не само кроз странке већ и кроз грађанско организовање. Штавише, партије би могле да модификују неке своје ставове ослушкивањем захтева грађана. Такође, чини ми се да је унутар ових покрета бржи начин одлучивања и странке могу из тога да уче. Укључивање грађана у што ширем облику у доношење одлука јесте нешто чему демократија тежи”, закључује Антонијевић.

За те његове речи, потврда се може наћи широм Европе: од швајцарских референдума, попут оног од прошле недеље о увођењу новчаних примања сваком становнику те земље, до „Живог зида” у Хрватској, насталог као удружење за спречавање исељавања грађана – свих осим политичара – који су банкарски дужници. Његов лидер Иван Синчић је на председничким изборима у тој земљи крајем 2014. освојио треће место.

Ипак, српски пандани оваквим организацијама досад су се сводили на критику локалне политике. Чедомир Антић, историчар, сматра да би најбоље било да на томе и остану.

„Те организације ће највећи успех постићи ако се вежу за одређени број непосредних неправди које желе да исправе. У супротном, ако буду хтели да се омасове и направе програм, постаће само масовни Г-17 плус или масовни покрет ’Доста је било’ и делиће се, што смо већ имали с Отпором деведесетих година”, сматра Антић.

Управо је у тој организацији и на студентским протестима пре две деценије Антић био истакнути учесник. Сумирајући то своје искуство, он истиче да је идеја да је могуће заменити политичке партије засад „утопијска”, колико год да је добро да јавност утиче на политику и државне установе.

„То што је неко намерно опструисао развој модерног демократског друштва, озбиљних партија и демократских установа у Србији пре и после 2000. не значи да имамо алтернативу. Видим потребу да постоје и личне и масовне иницијативе да се неке неправилности отклоне, али лоше је од тога правити идеологију и систем”, наводи Антић.

Уместо „Живог зида”, он као пример сличних дешавања у Европи радије наводи Сиризу, која, по његовом мишљењу, није оправдала очекивања. Ипак, додаје, она и њени пандани попут шпанског „Подемоса” доказ су да је тамошња политичка елита банкротирала, за разлику од српске, која је „увек на ивици банкрота”.

На скупу у Новом Саду, представник иницијативе „Не да(ви)мо Београд” Андрија Стојановић изнео је став да будући фронт треба да се заснива на истим принципима, али да иницијативе морају остати аутономне. Ова иницијатива ће у суботу одржати нови протест против случаја рушења под „фантомкама” и „Београда на води”, а њен члан Радомир Лазовић за наш лист каже да ће се организације будућег фронта за почетак повезивати и разговарати, док је о неком конкретном грађанском покрету исувише рано говорити.

Коментаришући то што њиховим протестима присуствују опозициони политичари, он подсећа да им је ова иницијатива сваки пут рекла шта мисли о њима и њиховим колегама на власти.

„Ми смо се на сваком догађају који смо организовали дистанцирали од њих. Ником нећемо бранити да дође, али с партијама нећемо да сарађујемо јер мислимо да су истрошене и да не представљају грађане, већ служе као претенденти политичко-економских интереса људи који стоје иза њих. Сетите се ситуације где је у општини Савски венац ДС био на власти, па је био врло кооперативан око пројекта ’Београд на води’ на својој територији”, истиче Лазовић.

„Све опције су на столу”, каже Милан Антонијевић на питање могу ли партије да наштете здруженим грађанским организацијама.

„Странке могу и да се приближе неким од иницијатива, да настоје да их употребе и злоупотребе или да умање или увећају значај одређеног покрета. Али, треба видети и колико су ти људи организовани, искрени и колику ће подршку имати”, закључује Антонијевић.