Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Клинике за одвикавање од „Фејсбука”

После Кине и Јужне Кореје, Алжир добио рехабилитациони центар у ком се пацијенти ослобађају зависности од најпопуларније друштвене мреже
Клинике за одвикавање од „Фејсбука”
(Фото Ројтерс/В. Флоро)

Алжир је недавно добио клинику за лечење зависности од „Фејсбука”. Установа је почела да ради у мају у месту Константин на истоку земље. Запошљава стручњаке за болести зависности и психологе који раде по специјалном програму како би пацијенте ослободила зависности од најпопуларније онлајн друштвене мреже, објавио је „Нови Арапин”.

Према извештају овог блискоисточног информативног портала, Алжир је трећа земља у свету, поред Кине и Јужне Кореје, која има клинику баш за друштвене мреже, мада слични рехабилитациони центри постоје и другде.

Око десет милиона Алжираца је на „Фејсбуку” и сваке године број корисника друштвених мрежа у овој северноафричкој земљи увећа се за десетак одсто. Новоотвореном клиником управља Рауф Бокафа, који се иначе бави и зависношћу од алкохола и дроге.

„Има извесне опасности у томе што се потцењује штета коју прави ’Фејсбук’ у односу на ризик од дроге”, рекао је Бокафа и упоредио америчку мрежу са црном магијом. Он је додао да је опаснија од дроге, алкохола и других супстанци које изазивају зависност.

Наиме, људи опчињени „плавом магијом”, како је он назвао „Фејсбук” због боје логотипа и странице, лакше постану жртве којима екстремистичке групе попут Исламске државе испирају мозак. Овакве групе у великој мери користе интернет за регрутовање нових чланова.

У центру се нуди помоћ корисницима који претерано „висе” на „Фејсбуку”, како би открили у чему је корен њихове зависности и како могу да је смање.

Једно скорије истраживање је показало да бескрајно скроловање по статусима и лајковима утиче на мозак слично као узимање кокаина. Научници су утврдили да „Фејсбук” активира амигдалу, део мозга одговоран за утврђивање важности догађаја и емоција, као и стријатум, који учествује у обради информација и очекивању награде. Истраживачи претпостављају да је узрок зависног понашања слаба мотивација да се контролише понашање, а то је опет последица бенигних друштвених и личних последица претераног коришћења технологије у односу на, на пример, злоупотребу дроге.

Зависност од видео-игара и интернета одавно је проблем модерног друштва. У Јужној Кореји је 2010. новорођенче умрло од глади док су родитељи играли онлајн игрицу и бринули о виртуелној беби.

На универзитету у Мериленду праћена је група испитаника којима је на један дан одузето све – од мобилног телефона до музичког плејера. Они су доживљавали депресију, усамљеност, досаду, главобоље, а многи су халуцинирали звук звоњаве телефона.

У САД је први рехабилитациони центар за зависност од интернета отворен 2012. у држави Вашингтон. Пацијенти су углавном млади који су изгубили меру у коришћењу друштвених медија, игара или порнографије. У почетном периоду „детоксикације” нервозни су и несрећни, али за три недеље мозак почиње да обнавља неуротрансмитере за допамин, па се осећају боље.

Јужна Кореја је најумреженија земља на планета, а интернет је толико брз да у метроу могу да гледају телевизију у стримингу на телефону. Зато директор тамошњег центра за лечење зависности од интернета каже да влада оснивањем оваквих установа покушава да реши проблем који је делимично сама изазвала, пропагирајући развој информационих технологија.

Пацијенти на четворонедељном курсу баве се планинарењем, играју карте и уче да свирају гитару. Видео-игре играју само у сновима, а када се пробуде од узбуђења, разочарано зуре у празне руке. Камп је отворен 2014, а само прошле године кроз њега је прошло 5.000 тинејџера, објавио је недавно „Вашингтон пост” у репортажи из овог центра.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.