Плоче се данас објављују само за успомену
После више од две године један од најпознатијих виолиниста и композитора Лајко Феликс поклониће се сутра увече београдској публици у „Барутани”. „Ђавољи виолиниста”, како су овог музичара одавно прозвали, после бројних концерата по Мађарској, у Београду ће се представити у форми трија на концерту „Вече са Лајком Феликсом”.
Свој музички израз не може да стави нити у једну „фиоку”, јер, како истиче у разговору за „Политику”, базира се на сензибилности његовог инструмента. Зато је познат као неко ко помера границе, и са лакоћом у своју музику успева да угради готово све жанрове:
– Нисам никад размишљао о томе како сву ту различитост уклопити, већ сам од свих тих жанрова успео да направим нешто своје. У последње време то називају жанром „world music”, али не верујем у то, јер музика је за мене музика.
– Срећом, пријавили су ме, а тек сам после сазнао да је стигло 18.000 композиција... Чак и да у жирију нису били Метини или Вејтс, опет бих то схватио као поклон, а овако је још већи – признаје Лајко и подсећа да је недавно добио и највише признање у Мађарској „Лист Ференц”:
– То је највећа награда коју један музичар у Мађарској може да добије. Има велику традицију, и добијају га само људи који заиста знају да свирају.
Доста се бавио и примењеном музиком, радећи са различитим редитељима – од Јожефа Нађа до Ђорђа Милосављевића. Најбоље је, како истиче, радити на добром филму, или представи:
– Пре него што се прихватим посла, увек се распитам о редитељу. И занимљиво је да сам увек имао потпуну слободу кад је музика у питању – прича Феликс, иза кога су и сарадње са уметницима, попут Бобана Марковића, Бориса Ковача, Александра Баланескуа...
– Сигурно је да су се све те сарадње рефлектовале на моју каријеру, и помогле мом музичком развоју. Са Бобаном сам и даље у контакту, али иако сам својевремено гостовао на његовој плочи, нисмо дуго свирали заједно.
Иако је рођен у Бачкој Тополи, већ дуго живот дели на релацији Палић–Будимпешта, што је, како истиче, идеална комбинација:
– Сналазим се супер, овде на Палићу ми је породица, а у Будимпешти сам превасходно због посла. Одатле лако могу да одем на Запад – каже Лајко, који је свирао у целом свету – од Токија до Њујорка.
На питање да ли постоји разлика када свира у Амстердаму или Новом Саду, признаје да је овде боље:
– Вероватно да имамо нешто заједничко, па публика мало боље реагује на моју музику... Али, немам ни лоша искуства са иностраном публиком. Напротив, воле моју музику, што се види на концертима, јер умеју врло лепо да награде добар наступ.
Албум „Infinity” изашао је у децембру прошле године, а ускоро ће објавити, каже, „једну плочицу”:
– Реч је о издању за децу, које ће бити објављено у Будимпешти. Више нисам сигуран када ћу урадити следећи албум, јер издавање плоча више није никакав бизнис. То је данас само за успомену.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


