Хоће ли две жене водити Америку

Демократска странка и њени најутицајнији чланови, укључујући шефа Беле куће и некадашње жестоке критичаре Хилари Клинтон, стали су иза кандидаткиње своје партије за председника, наглашавајући да морају да се уједине и спрече долазак Доналда Трампа на власт.

Талас подршке покренуо је Барак Обама објављујући видео у којем истиче да је и он „уз њу” и да „нико никада није био квалификованији за место (председника)” од Хилари Клинтон (68). Потпредседник Џо Бајден, који је и сам размишљао да затражи номинацију демократа, убрзо се придружио речима: „Даће бог да нам следећи председник буде Хилари Клинтон.”

Њен дојучерашњи конкурент у трци за номинацију Берни Сандерс, који још није званично одустао од борбе за номинацију, посредно је ипак признао пораз на страначким изборима и казао да ће стати иза Хилари Клинтон да би заједно победили кандидата републиканаца Доналда Трампа. Сенатор је то саопштио новинарима након састанка који је у четвртак имао са Обамом у Белој кући, иако је раније истицао да ће се борити све до конвенције следећег месеца у Филаделфији, где ће демократе званично предати номинацију за председника.

Коначно, потпору некадашњој првој дами обећала је и сенаторка из Масачусетса Елизабет Ворен (66), звезда и нада левог крила Демократске странке, која се још и препоручила за потпредседницу. Обама, Сандерс и Елизабет Ворен људи су који су знали да жестоко критикују данашњу кандидаткињу демократа, па се њихова подршка може схватити и као непринципијелно пристајање уз Хилари Клинтон да би странка задржала Белу кућу. Демократе истичу и страх да би Трамп, бизнисмен без искуства у политици, који је још познат и по расистичким и мизогиним изјавама, могао да преузме кормило државе.

Странка је у сваком случају показала моћ и поред тога што бројни подржаваоци Сандерса наглашавају да неће гласати за некадашњу државну секретарку када у новембру буде одмеравала снаге са Трампом. Овако нешто понајпре се очекивало од Обаме, јер је он већ био прешао преко њихових вербалних дуела на изборима 2008. и поверио јој место шефице дипломатије, иако је у кампањи доводио у питање њено спољнополитичко расуђивање због рата у Ираку.

Сандерс је провео последњу годину дана истичући да је он прави борац за једнакост, за разлику од бивше прве даме која неће смети да удари на похлепне банкаре јер они финансирају њену кампању и добротворну фондацију и плаћају јој уносне хонораре за говоре. У том се не разликује превише од сенаторке из Масачусетса која је критиковала Хилари Клинтон да не ради довољно да заузда банке и хеџ-фондове.

Сенаторка представља најпрогресивнији део демократа и залагање за регулацију Волстрита њено је друго име. Пре него што је ушла у политику, предавала је привредно право на Харварду. У Сенату је постала лучоноша борбе против неједнакости, захтевајући да се банке попут Џеј Пи Моргана, „које су превелике да би пропале”, једноставно разбију. Предлагала је и подржавала законе који су уређивали финансијски сектор да би се избегао крах попут оног из 2008. Инсистирала је на бољој заштити клијената којима банке нуде зајмове под нејасним условима и тражила да се комерцијалне банке одвоје од инвестиционих. Толико је омрзнута међу банкарима да су они припретили осталим демократама да их више неће новчано помагати ако сенаторка „мало не успори”. Обами је замерила уговор о слободној трговини са земљама Пацифика који мултинационалне корпорације ставља изнад суверенитета држава и националног права. Против таквих уговора на овим изборима била су и сва три најјача кандидата: Трамп, Сандерс и Хилари Клинтон.

Многи су желели да се Елизабет Ворен, а не Хилари Клинтон, кандидује у име демократа, али је сенаторка већ прошле године казала да се неће борити за номинацију ако у трку уђе бивша прва дама. Тиме је признала моћ политичке машинерије Клинтонових, а сада признаје и вредност изреке „ако не можеш да их победиш, придружи им се”. Прво је за „Бостон глоб” изјавила да подржава кандидатуру Хилари Клинтон за председницу, да би онда за Ем-Ес-Ен-Би-Си истакла да би могла да буде кандидаткиња за Хиларину потпредседницу. Сенаторка је истакла да се Сандерс у кампањи залагао за битне циљеве, али да је „Хилари победила јер је борац и јака је”.

Тиме што је стала иза Хилари Клинтон, Елизабет Ворен је стала иза онога против чега се дуго борила: Волстрита. Казала је да је и против суперделегата, а некадашња државна секретарка постала је кандидаткиња управо захваљујући њима. Ипак, Елизабет Ворен била би добар избор за потпредседницу у смислу да би помогла Хилари Клинтон да привуче Сандерсове бираче. То би, са друге стране, био рискантан потез јер би се на листићу нашле две беле жене истих година. Кандидати последњих година гледају да буду привлачнији што ширем кругу гласача тако што за потпредседника бирају особу друге доби, пола и (или) расе. Хилари Клинтон и Елизабет Ворен имају још нешто заједничко, а то је оштар језик на рачун Доналда Трампа. Сенаторка је за њега казала да је „бизнисмен који је наследио богатство и наставио да га увећава преварама”, „гласан, гадни, раздражљиви преварант који мисли само на себе”, „силеџија расиста”, „губитник” и „озбиљна претња”.