Шта Брисел сада тражи од Србије?

БЕРЛИН  – У Бриселу се иза затворених врата и даље воде жустре дебате о томе каква треба да буде заједничка преговарачка позиција према Београду, пише Дојче веле, позивајући се на поверљив документ до којег је у Бриселу дошла интернет редакција немачког радија.

Према том документу, како наводи ДW, Немачка најављује да ће остала поглавља у преговорима о приступању Србије Европској унији бити отварана тек када буде помака у нормализацији односа са Приштином, док неки суседи у оквиру тог процеса намеравају да траже бољу заштиту мањина у Србији, произлази из поверљивог документа у који је Дојче Веле имао увид.

Немачки радио подсећа да је дуго деловало немогуће да Србија још до краја јуна отвори преговарачка поглавља 23 и 24 у процесу приступања ЕУ, али је то постало могуће након што је Хрватска пре десетак дана дала зелено светло за отварање поглавља 23.

Како сазнаје ДW, међутим, различите мање или веће захтеве имају још неке суседне земље Румунија, Бугарска и Мађарска, али и Немачка и Финска.

Током састанка радне групе Европског савета задужене за питања проширења, представници Немачке су претходне седмице остали на позицији да се преговарачка поглавља могу отварати само уколико дође до даљих помака у нормализацији односа са Приштином.

То не важи за већ отворена поглавља 35 (управо односи са Косовом), 32 (финансијска контрола), као ни 23 и 24 (правосуђе, слобода, безбедност, људска права), која би требало да буду отворена ускоро.

Отварање осталих поглавља ће Немачка, међутим, подржати тек „у светлу напретка у затварању преосталих 'рупа' у примени Споразума о нормализацији из априла 2013”.

Берлин захтева да Београд и Приштина наставе технички дијалог, али и разговоре високих политичких представника, чим се формира српска влада, произилази из једног поверљивог документа немачког Министарства спољних послова, у који је Дојче веле имао увид.

Берлин наводно инсистира и да се европска преговарачка позиција прошири тако да се помену и „забрињавајући” гласови током српске предизборне кампање.

Према ставу немачких дипломата, пречесто су у први план током дебате истицани „национални интереси Србије на Косову и у Републици Српској” уместо „амбиција за приступ ЕУ”.

У документу се, међутим, не наводи поближе на чије се изјаве мисли.

У радној групи задуженој за проширење седе представници Европске комисије и свих чланица. Из протокола се види да хрватски представник није више имао посебних примедби, али зато су представници Мађарске, Румуније и Бугарске нагласили значај мониторинга и затражили да Брисел проверава да ли ће се Србија држати задатих рокова за испуњавање акционог плана.

Став Румуније је да Брисел од Србије јасније треба да тражи боље омогућавање верских служби на језику мањина.

Недавно је шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић рекла, како цитира немачки радио, да је свесна могућности нових затезања на основу билатералних тема и навела: „На почетку процеса смо направили преглед потенцијалних билатералних питања са свим државама, не само са суседним, и о томе се веома води рачуна.„

Чини се ипак да у овој фази неће бити даљих затезања ни блокада, јер став Европске комисије о румунском захтеву је да је акциони план Србије о заштити мањина довољан, да не треба тражити више пошто су испуњени стандарди Оквирног споразума за заштиту националних мањина Савета Европе.

Тај документ је донет 1995. а Србија га је потписала 2001. године.

На примедбе да строго треба контролисати темпо којим Београд испуњава оно што је зацртано у акционом плану за поглавља 23 и 24, у Европској комисији понављају да је „квалитет важнији од брзине”.

Из документа у који је ДW имао увид произилази да је посебно представник Финске нагласио значај независног правосуђа, примереног трајања процеса, побољшања образовања судија и тужилаца, спровођење акционог плана за борбу против корупције и побољшања закона о заштити података.

Хелсинки није тражио да се у заједничку преговарачку позицију сада уводе нови елементи, али је јасно да ће током преговора инсистирати на побројаним темама. (Танјуг)