Навијачи Борца напали Опокуа

Чачак – Инспектори Полицијске управе у Чачку привели су прексиноћ шесторицу навијача фудбалског прволигаша Борца, од којих су четворица задржана у полицијском притвору због напада на Соломона Опокуа (20), фудбалера црне расе из Гане. Он је у сукобу задобио неколико удараца и реч је о лаким озледама, а осумњиченима се на терет ставља да су починили кривично дело изазивања верске, националне и расне мржње, раздора или нетрпељивости. Полицајци нису објавили никакво саопштење нити идентитет осумњичених мештана.

Опоку је од октобра прошле године био на проби у Борцу и управо се спремао за повратак у завичај јер није потписао уговор, али је нападнут у суботу по подне, око 16.00 сати. Са двојицом српских другова, студената из Чачка, посматрао је првенствену утакмицу Борац – Бежанија и враћао се ка граду, али је на паркингу код школе „Вук Караџић”, не надајући се, добио први ударац.

– Неко ме је ударио с леђа, песницом у главу, али сам у првом тренутку помислио да је шала, пошто сам овде упознао доста вршњака. Кад сам се окренуо око мене се окупило 15 навијача Борца који су почели да ме туку. Добио сам други ударац у десну слабину, поклекао, и почели су да ме ударају ногама. Међутим, моји другови су ми помогли да се придигнем и успео сам да побегнем до једног полицајца у униформи. Он ме је заштитио у ставио у полицијски аутомобил – испричао је Опоку за „Политику”, јуче у овдашњем хотелу „Морава”.

Каже да га је његов менаџер, бивши фудбалер чачанских клубова и Радничког из Крагујевца, Горан Миловановић, у току вечери одвезао у ургентни центар болнице у Чачку. Ту су лекари констатовали да је Опоку задобио више удараца, узета му је крв, урађен снимак на рендгену и утврђено да нема тежих повреда.

– Веома сам фрустриран – рекао нам је преплашени младић. За кратко време у Чачку сам стекао доста добрих познаника, знам да је овде недавно био рат, другови су ми објаснили како се осећате због проблема Косова, али ово нисам очекивао. Група која ме је напала, како ми је касније преведено, викала је на српском – „ми мрзимо црнце”.

Опоку је, по доласку у Чачак, смештен у „Мораву” и почео да тренира у Борцу с планом да, уколико задовољи, потпише уговор са Чачанима. Зимус је, накратко, био у Сарајеву, такође на проби не би ли приступио тамошњем Железничару, па се вратио у Чачак. Пре десет дана руководство Борца одлучило је да не ангажује младог фудбалера из Гане, па је престао да тренира и спремао се за повратак кући. Остао је у истом хотелу и каже да му је Миловановић платио исхрану у оближњем ресторану „Пиштаљка”.

– Виза ми је важила од 29. новембра до 29. фебруара, а истекло ми је и право на повратну карту за Акру, преко Милана. Полиција ми је рекла да ћу сутра, у понедељак, у 10.00 сати колима отпутовати у Београд где ће ми омогућити да продужим ка Гани – наводи Опоку.

Каже, још, да живи у предграђу Акре које се зове Тема, где је и рођен 18. августа 1987. године. Отац му је умро, мајка ради у луци, има четворо браће и сестру, све старије од себе. Жеља му је, вели, да успе у фудбалу, једног дана заигра у Манчестер јунајтеду и отуда се јави да би поздравио своје пријатеље у Чачку, стечене за ових неколико месеци.

Ово је, иначе, био трећи насртај на тамнопуте фудбалере Борца у кратком размаку. Адекунле Бабатунде Лукмон из Нигерије нападнут је 6. априла 2005. године у градском парку, враћајући се с тренинга у стан, и тада су га локални скинхедси погодили флашом у потколеницу.

После утакмице Борац – Вождовац, 14. октобра 2006. године, чачанска полиција привела је чак 37 навијача домаћег клуба који себе називају „Чете”, под оптужбом да су са трибина, на расној основи, вређали фудбалера домаћих, Мајка Темвањеру из Зимбабвеа. Полиција је тада поднела кривичне пријаве против 27 навијача, од којих је осморици Окружни суд одредио притвор до 30 дана покренувши истрагу, и тај поступак још је у току.

У хотелу „Морава” униформисани полицајци јуче су чували фудбалера из Гане, дежурајући на рецепцији, како се не би догодио још већиинцидент. А тек што је минуо прошли, после којег се градоначелник Чачка, Велимир Станојевић, извињавао Темвањери у име свих мештана. Истини за вољу, на стадиону и око њега забележено је далеко више сукоба, и много тежих, у којима су на обе стране били Срби, што значи да боја коже није пресудна већ обичаји рђавог времена у коме живимо.