Сарајево држи кључ опстанка БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Ако Сарајево настави с причом да је исправно само оно што они мисле и да непрестано од некога траже да се извињава, да стално чине једну страну одговорном за рат, БиХ не може имати перспективу. Задржи ли се код бошњачких политичара политика „ми имамо право да кажемо све што хоћемо и оно што ми мислимо једино је исправно” ту нема комоције и живота за све у БиХ, а посебно за нас из Републике Српске, рекао је у интервјуу за „Политику” Младен Иванић, члан Председништва БиХ из РС. На питање да ли верује у то да ће Српска једног дана дочекати самосталност, Иванић каже да се то неће десити у наредних 20 ли 30 година, али да ће то питање одредити унутрашњи политички односи.

„Ако се не вратимо на политику компромиса и уважавања различитих интереса, бојим се да ће ово прерасти у међусобно изнуривање које ће потрајати. У том случају дефинитивни расплет стања у БиХ ће уследити у наредних 25 или 30 година.  Наравно, у неком другачијем амбијенту, без сукоба, јер то међународне институције не би дозволиле. Кључ опстанка БиХ, дакле, држе Бошњаци”, истиче. Појашњава да теорија у којој Бошњаци прискрбљују монопол на истину све више губи подршку и у међународној заједници, што они који воде српски народ треба да искористе како би на тим местима добили подршку коју Сарајево губи властитом искључивошћу. „Зато сам и настојао да неком мирнијом политиком, због које сам без разлога нападан из Бањалуке, променим слику да Срби једини праве проблеме у БиХ. Успео сам показати да има Срба спремних на компромис. И сад кад се десило да смо на питању пописа преварени, нико нема права да нас критикује због одговора који ће уследити. Ако је политика БиХ политика превара, и ми знамо такву врсту политике. Ми нисмо започели спиралу преваре”, рекао је Иванић.

Десило се десетак атака на РС, од Давутоглуовог говора до Комарице, реиса Кавазовића, Карамарка и на крају одлуке о попису у којој је РС прегласана.

Нешто се десило након предаје апликације за чланство у ЕУ. Прекршен је принцип договарања који смо усвојили као кључно правило понашања. Као да се неко препао европског пута БиХ. Неко покушава вратити реторику на стари ниво и српску политику у институцијама БиХ која је била веома мудра током овог мандата, прогласити националистичком. Ако ми који смо сада у институцијама БиХ нисмо показали коректност, не знам ко јесте. Очито да све то није случајно. У питању је осећај у Сарајеву да би таквом политиком поново могли добити међународну подршку, што је грешка јер се то неће десити.

Ваш приступ рада у Сарајеву је био миран и помирљив, али је РС преварена на питању пописа. Шта то говори о односима у БиХ, исплати ли се бити коректан?

У периоду у ком сам радио било је важно да се покаже да су Срби спремни да праве компромисе, иако није донесена ниједна штетна одлука за РС, а све до пописа смо доносили одлуке које су биле корисне за све у БиХ. Таквим приступом смо обезбедили подршку за РС. Друга страна није била спремна ићи тим путем. Ствари неће ићи како су ишле досад. Ако неко мисли десило се, прегласали смо вас и ником ништа, ту ће причу морати да продају неком другом.

Шта то конкретно значи, као и ваша најава да никог не треба да изненаде ваши следећи потези.

Или ће се ствари вратити на ниво од пре одлуке о попису становништва, или улазимо у фазу која ће више личити на деведесете. Ово је веома озбиљно, многи потцењују развој догађаја, мислећи да ће то бити галама од два или три дана. Неће, барем када сам ја у питању. Нисам спреман бити наиван. Конкретно, на многим одлукама Председништва БиХ ћу затегнути ствари. Како ће реаговати српски министри у Савету министара то ће они одлучити.

А да ли вас у томе прате партнери из власти на нивоу БиХ из Савеза за промене, Босићев СДС и Чавићев НДП јер од тога зависе одлуке у Савету министара БиХ?

Задовољан сам начином како ме прати моја партија – ПДП. У неким од елемената у Савезу за промене ствари би морале бити мало јасније јер није било довољно реакције ни на изјаве Кавазовића, нити јасне реакције о попису. Било је реакција, али то мора снажније, видећемо ускоро да ли ће тако и бити јер се о овоме очекује седница парламента БиХ.

Има ли РС минимум заједничке визије око приоритета и планова и тога да су јака аутономија и што ближе везе са Србијом ствари око којих нема расправе?

Показало се да смо Додик и ја око пописа имали готово идентичне ставове. Имам минимум визије и спремности на јединство. Знам да већина партија у РС и сви ми који смо у Савезу за промене желимо очувати постојећу уставну структуру РС и њене надлежности. Методи нам се разликују, а не поглед на Српску. Моје „не” сад има пуно већу тежину након месеци у којима сам показивао спремност на компромисе.

Шта су методи у којима се разликујте ви и Додик, осим приступа референдуму?

Додиков метод је увек – не, не, не... Мој је – може ако је у интересу свих. Нећу од сваке ствари да правим проблем. Али, на кључним стварима хоћу. Имиџ Срба је требало променити и показати спремност на компромис, јер имамо корист од тога да покажемо да је оваква БиХ могућа. Ништа нећемо добити распакивањем Дејтона. Тренутно није добар тренутак за рефенрендум и то може само испровоцирати реакцију друге врсте.

Зато сам и био против. Ми знамо да је бар 95 одсто људи за независну РС. Додик треба да објасни шта ће бити дан после референдума, јер не могу да подржим улазак у неизвесност и авантуризам. Али, кад је реч о референдуму о Дану РС мој предлог је био да грађане питамо да ли су за то да 9. јануар остане наш празник. То питање потпуно је из наше надлежности, нико не може да има ништа против, тиме бисмо додатно легитмисали право на референдум, али и сам Дан Републике. То би уједно био најбољи одговор насилним покушајима да се на такав начин такве ствари мењају. Тај датум ће остати Дан РС. Моји методи су у суштини такви да битни фактори са стране не могу да буду против њих.

Како смо дошли у ситуацију да се, иако знамо да грађани не само да желе независну РС већ и да једног дана буду део Србије, о томе прича с великом зебњом, док се у Приштини отворено шаљу поруке „један народ, један сан”.

Кад би грађани одлучивали, јасно је да би њих 95 одсто било за независну РС, па могуће и прикључење Србији. У случају да се отвори тема устава, имате три потпуно различите визије у БиХ. То онда значи само две ствари. Или нови рат или да неко са стране одлучи ко је од те три стране у праву, што је сада за нас ризик.

Можемо ли циљеве за које кажете да постоји минимум визије лакше остварити уз помоћ хрватског политичког фактора, на који се доста ослања Додик.

Ми имамо своје циљеве које треба да остварујемо с друга два народа. Моје искуство показало је да су у кључним одлукама у институцијама БиХ убједљиво највише прегласавани Срби. То се десило и сад око пописа. Веома сам резервисан кад је у питању било какво повезивање те врсте. Било је превеликог залетања, мислим да се СНСД превише стављао на страну ХДЗ-а БиХ. Наш интерес је подједнака сарадња са свима у БиХ и то је кључни разлог зашто сам тако озбиљно доживео прегласавање око пописа.

Тешко је оспорити резон СНСД-а да је боље имати једног него два противника.

Али који су ефекти? Шта је РС добила таквом политком. Напротив, реторика кардинала Пуљића, бискупа Комарице, коментари Карамарка о РС и на крају одлука о попису коју је донео човек из ХДЗ БиХ показује да је таква политика била погрешна. Показаће се да многе ствари неће ићи, али не због нас, него због нерешених односа у ФБиХ. Нека они своје односе решавају међусобно. Наше је да покажемо да постојећи систем може функционисати, то јест да Срби нису криви за то што не функционише ФБиХ.

Власти у Бањалуци вас у органима БиХ назива издајницима, Савез за промене званичнике РС назива лоповима, пресуђује пре суда који је многе пријаве и одбацио. Да ли је то одговоран рад опозиције да каналише бес због лошег живота?

Јесте ли некад чули такву врсту оптужби од мене? Нисам адреса за ту врсту одговора. Треба стварати амбијент борбе против корупције без појединачних имена и преузимања улоге судије и тужиоца. Корупција јесте кључни проблем РС, институције у Српској нису урадиле ништа. Део јавности у РС и Србији се залепио за причу о издајницима која нема ниједног аргумента, више него за причу о криминалу. Зато је за стварање коректног амбијента врло важно покушати доћи до договора о једнакој заступљености власти и опозиције у јавном сервису, односно РТРС. Видећете да ће, ако се то деси, тешких прича бивати далеко мање. Ако се то не деси ова политичка битка унутар Републике Српске ће се наставити и протеста ће бивати све више.

Да ли рањивост Српске због подела на издајнике и лопове и погодује атацима?

Сасвим је природно да постоји демократска битка. Не мислимо сви исто. По мени је кључни проблем РС економски развој и корупција. РС је ушла у спиралу задуживања. Ту се суштински разликујем од власти у Републици Српској и остаћу велики противник осионе власти која прави лажну слику о РС, а у стварности је мање запослених данас него пре 10 година када су дошли на власт. Али се показује и да је српски народ веома демократичан. Једина права демократија и политичка битка унутар БиХ јесте она која постоји унутар српског народа. И ја мислим да ћемо од тога имати користи. То ће изоштрити елите унутар српског народа, на обе стране. Али кад дође угроженост РС морамо бити јединствени, али не тако да слушамо само једну страну, већ обострано. Не само да ми слушамо шта вођа мисли, него и у другом смеру. И морам рећи да сам задовољан задњим састанцима с Додиком. Иако наше разлике поводом стања у РС остају исте, слично мислимо поводом стања у БиХ након одлуке о попису. Обојица сматрамо да резултати пописа неће бити прихваћени у РС, ако остане како јесте. Ако се на седници парламента БиХ нешто не промени, мислим да представници РС не треба да дају легитимитет рада Агенције за статистику БиХ. Онда РС треба да објави своје резултате, а власт у Бањалуци тврди да то може, и то је ствар око које смо сагласни.