Крај владе

После јучерашњег обраћања премијера и реакције председника Србије, јасно је да ће данас, после непуних десет месеци рада, пасти влада премијера Војислава Коштунице. На данашњој ванредној седници владе требало би да буде утврђен предлог одлуке о распуштању парламента и расписивању парламентарних избора за 11. мај. Седница, после које неће бити конференције за новинаре, већ само саопштење, почеће, како је јуче најавила владина Канцеларија за сарадњу с медијима, у 12 часова.

Предлог одлуке о распуштању Народне скупштине и расписивању ванредних парламентарних избора за 11. мај 2008. године, који треба да буде упућен председнику Републике, поднеће, како је раније јављено, премијер Војислав Коштуница, који је на прекјучерашњој ванредној конференцији за новинаре, за многе заиста неочекивано, обелоданио да ће затражити расписивање превремених парламентарних избора, који би били одржани истовремено с раније заказаним локалним и покрајинским изборима, јер је то, према његовом дубоком уверењу, „најцелисходније решење”.

Своју одлуку да иницира превремене изборе Коштуница је образложио речима да Влада Србије више нема јединствену политику о питању Косова и Метохије и да као таква не може више да функционише.

„Влада која нема јединствену политику више не може да функционише – то је крај владе. То значи да морамо да вратимо мандат народу”, рекао је пре два дана премијер.

Са данашње седнице владе (формиране 15. маја прошле године), по свој прилици, не би требало очекивати нека друга изненађења. Јер, из другог владиног табора, Демократске странке и Г17 плус, већ су се изјаснили да ће подржати предлог премијера да влада данас затражи распуштање Скупштине Србије и расписивање ванредних избора. Уз то, потезом премијера задовољни су и из опозиције, СРС и ЛДП, док је СПС мишљења да ће нови избори продубити кризу у земљи.

Будући да је председник Србије Борис Тадић, у суботу увече, који сат после премијерове ванредне конференције за новинаре у Влади Србије, саопштио да уважава његов став да више није у могућности да води владу и да је Тадић најавио да ће, када добије владину одлуку расписати изборе у складу са својим уставним овлашћењима, онда то значи да ће у Србији у наредна два месеца постојати, заправо, „тројна” изборна кампања, односно да ће Србија, средином маја, гласати за нове политичке „поставе” на сва три државна нивоа.

А, из чињенице да се Тадић не сложе са оценом премијера да ова влада нема јединствену државну политику према Косову у саставу Србије, и да сматра да она „нема јединствен став о европској и економској перспективи Србије и њених грађана”, умногоме се може наслутити и како ће изгледати предизборна трка међу досадашњим коалиционим партнерима.

Једно је, међутим, извесно: до мајских избора, државни врх Србије неће бити „у пуној снази”. Поред председника Републике, постојаће и Скупштина и влада, али, у сваком случају, с нарушеним сопственим „капацитетом” – све до избора новог парламента, односно владиног кабинета.

Шта пише у Уставу Србије, кад је реч о ситуацији у којој ће се земља наћи након данашње седнице владе? Највиши правни акт земље предвиђа да мандат владе престаје пре истека периода на који је изабрана изгласавањем неповерења у Народној скупштини, распуштањем Народне скупштине, оставком председника владе или у другим случајевима утврђеним Уставом.

Предвиђено је да председник Републике Србије може, на образложени предлог владе, распустити Народну скупштину. Истовремено с распуштањем Скупштине, председник Републике расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.

Услове престанка мандата Владе Србије прецизира Закон о влади, који прописује да влади престаје мандат ако председник владе поднесе оставку, коју упућује председнику Народне скупштине и о којој обавештава председника Републике и јавност.

Скупштина на првој наредној седници без расправе „прима к знању” да је председник владе поднео оставку, чиме влади престаје мандат.

Мандат влади престаје и у случају да јој се изгласа неповерење у Скупштини Србије, а такав предлог Скупштини може предложити најмање 60 посланика.

И влада може предложити Скупштини да гласа о поверењу влади – тај предлог се разматра на првој наредној седници Народне скупштине, а најраније по истеку пет дана од подношења предлога.

Ако Народна скупштина изгласа неповерење влади, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове владе. У случају да Народна скупштина не изабере нову владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Скупштину и распише изборе. А Тадић је прекјуче изјавио да ће то учинити, у складу са својим овлашћењима.

Кад је реч о влади истакнимо да влада којој мандат престаје пре истека времена на који је изабрана, чином распуштања Скупштине, може да обавља само послове одређене законом, до избора нове владе.

Према Закону о Влади Србије, влада којој је престао мандат обавља само текуће послове, не предлаже законе и друге опште акте нити доноси прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране, природна, привредна или техничка несрећа.

Законом о влади није, међутим, објашњено које се околности подразумевају под „потребом државе” нити ко одлучује о њима.

(/slika2)Више о томе открива, можда, јучерашња изјава министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића, који је, како је пренео Танјуг, изјавио да одлука да се организују превремени парламентарни избори и образује нова влада неће имати никакво негативно дејство на даље одлучно спровођење државне политике Србије.

„После јучерашње одлуке да се у Србији обаве нови парламентарни избори и конституише нова влада, Срби на Косову и Метохији и остали грађани лојални Србији не треба посебно да брину”, рекао је Самарџић Танјугу.

Он је истакао да ће актуелна влада обављати своју дужност на Косову и Метохији као и до сада, све до установљења нове владе.

Према Самарџићевим речима, то значи да ће сва министарства спроводити утврђену јединствену политику на основу Устава Србије, важећих скупштинских резолуција и усвојених акционих планова.

Министар за Косово и Метохију је прецизирао да ће то министарство посебно бринути о потребама грађана и, заједно с другим ресорима, остваривати функције државе Србије на Косову и Метохији.

Самарџић је рекао да ће и Срби на Косову и Метохији, као и грађани других националности који то желе, учествовати на предстојећим изборима у бирању својих политичких представника. „Тај демократски чин биће обављен на Косову и Метохији као и у остатку Србије, чиме ћемо показати чињеницу да је Косово и Метохија нераздвојни део Србије”, нагласио је Самарџић.

Што се тиче Скупштине која би требало да буде распуштена, Устав Србије налаже да таква скупштина обавља само текуће или неодложне послове, одређене законом.

Устав, као и Пословник о раду Скупштине не прецизирају о којим је пословима реч, а Закон о Скупштини којим би се ближе одредила та материја није усвојен након измене Устава октобра 2006. године.

Уставни експерт и бивши председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић казао је агенцији Бета да су надлежности и владе и парламента прецизиране законом и Уставом, као и да сваки орган утврђује о којим је то пословима реч. „Јасно је да се може одлучивати само о ономе што је потреба читавог друштва”, казао је Вучетић.

Такође, Устав предвиђа да се пуна надлежност распуштеног парламента успоставља само у случају проглашења ратног или ванредног стања и траје до окончања тог стања, као и да током ратног или ванредног стања Скупштина не може бити распуштена.

О предстојећим изборима неки су већ јуче говорили.

„Избори који су пред нама морају омогућити Србији наставак реформи и суштинску трансформацију земље”, казао је лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић. Он је, на конференцији за новинаре, рекао и да је Србији после избора 11. маја потребна проевропска влада, која ће омогућити наставак реформи и трансформацију земље.

Јовановић је, како је пренео Танјуг, додао да је за расписивање ванредних парламентарних избора „постојао чврст договор Војислава Коштунице и Томислава Николића”. „То је било јасно током прошле недеље. Коштуница је учинио све како би на овим изборима теме с којима ће грађани суочавати и о којима ће се гласати бити оне које иду у прилог његовој политици, а не оне које су у интересу грађана”, казао је Јовановић.

Он је истакао и да ЛДП жели да се договори са странкама које имају сличне циљеве као та партија, због посла који се у Србији мора урадити.

И Социјалдемократска унија саопштила је да проевропске странке на ванредним парламентарним изборима морају да формирају близак савез и да грађанима понуде стварну европску и демократску опцију.

С друге стране, Ромска партија позвала је све странке и организације које окупљају припаднике ромске заједнице да јединствено наступе на предстојећим изборима 11. маја. Председник Ромске партије Срђан Шајн поздравио је одлуку премијера Војислава Коштунице да затражи расписивање ванредних парламентарних избора, као и предлог да се они одрже истовремено с раније заказаним локалним и покрајинским изборима, наведено је у саопштењу те партије. Шајн је истакао да је то најрационалније решење и демократски пут за излазак из кризе у коју је запала земља.