Ни победа није без мана

Славољуб Муслин (63), нови селектор фудбалске репрезентације Србије, био је шест година фудбалер Црвене звезде. С њом је три пута стигао до титуле шампиона Југославије као играч и три пута као тренер, а водио ју је до победа и у два куп такмичења. А сад има задатак да 2018. одведе државни тим Србије на шампионат света у Русију. Претходно би морао да формира тим који би у квалификацијама, од септембра ове године па до краја следеће, требало да буде успешнији од екипа Северне Ирске, Велса, Грузије, Молдавије и Аустрије.

Чиме можете да „гарантујете” успех?

Мој животни став је да радом све може да се постигне. То правило примењујем и у породици. Моји синови Марко и Лука су успешни породични људи уз чињеницу да живе и раде у иностранству и имају по двоје деце.

Како пратите фудбалски шампионат Европе?

За то су задужени моји помоћници Зоран Филиповић и Горан Ђоровић, а и ја ћу отићи у Француску због неколико утакмица, али имаћемо снимке свих сусрета, па ћемо то анализирати.

Ко су фаворити у Француској?

То су Французи, али не само што су домаћини, већ зато што имају добро избалансиран тим. Додуше, мало их је пореметила изјава бившег аса Ерика Кантоне и неких новинара кад је селектор Дидије Дешан проглашен за расисту јер није у државни тим позвао неке фудбалере који су пореклом Арапи. На пример Бензему из Реала.

Какав су вам очекивања од Европског првенства у фудбалу?

Пре свега врхунски фудбал. Уз Французе ту су увек за борбу орни Немци, па Енглези, а требало би рачунати и на изненађења, а за то су, пре свих, најспремнији Белгијанци.

Шта све, у току припрема, дозвољавате фудбалерима?

Све оно што смо се договорили. А договорили смо се да нема импровизација ни у време тренинга, ни у време одмора. Једноставно све се унапред зна. Овај њихов став ми даје наду да можемо да се квалификујемо.

Да ли сте ви одредили капитена?

Не. Поштовао сам оно што је раније одлучено. Капитен је Бранислав Ивановић, а његови заменици Александар Коларов и Немања Матић.

Шта је најважније у формирању игре?

Сви морамо да будемо уверени да нас оно што радимо води на пут успеха, а подразумева се да нема ничега без велике борбе и поштовања договора. Тако се стичу навике, а навика је друга природа, па онда до изражаја долазе њихове индивидуалне вредности: пробој, дриблинг, шут...

Како реагујете после утакмица?

Врата државног тима су увек отворена. Неко излази, а неко улази, јер ни победа није без мана. Али мој став је да штитим играче, јер их најбоље познајем. Некога критикујем у четири ока, а некога јавно. Веома водим рачуна о емоцијама.

Колико вам је важан менталитет играча?

Веома. Сваки појединац има своје обележје и сви они чине менталитет нације који је значајан за сваку заједницу. Зато ми је значајно да у односу са мном не остану затворене шкољке. Јер, свако затварање у себе и у најмањој заједници, па и у браку, не води ка прогресу.

Како поступате са звездама ван игре?

Управо звезде, односно најбољи, често преузимају одговорност на терену, а ја од њих тражим да то чине и кад су ван игре. Тражим да се наметну осталима, посебно млађима. Јер, најбољи морају да буду пример за углед.

Шта вам је пресудно у договору...

По мом искуству реч је јача од закона. Али живимо у таквом времену да је, службено, за сваки договор потребан писани акт. Код нас се, често, доброта и поштење доживљава као мана, а не врлина. Али, не бојим се писане речи. Увек поштујем све што се договорим.

... А шта вам је увек најважније?

Из дна душе желим да сваки дан живим у реалности, лепоти, љубави и да увек од себе дам максимум, без кајања. То је најважније. То тражим од оних са којима сарађујем.

Да ли вас несрећа слама?

У више култура сам сазнао да се људи брже опораве од несреће, него од емотивне повреде!

Колико је оптимизам ваша одлика?

По природи свог бића сам велики оптимиста. И то не само у спорту већ у свим животним односима.

Шта вам је најбитније у животу?

Увек ми је важан баланс између реалности и визије. Мени су за многа догађања снови највећи покретач. Али не снови који ме одводе у ирационалан свет, већ снови који побуђују жељу за остварење визије. Тако моји снови, најчешће постају моји циљеви.

Да ли сте човек емоција?

Јесам као, верујем, сви ми. Таква смо нација.

Да ли примењујете музику у раду?

Волим музику, али нисам је примењивао у раду. То чине они тренери који се баве физичким вежбама. Али сви играчи углавном имају слушалице на ушима кад се опуштају, кад смо на путу или кад се одмарају. Музика је, стварно, велики стимуланс.

Где се одмарате?

Волим море. Сад сам на Кипру са породицом. Али већ од понедељка ћу бити у Београду. Јер, прву утакмицу у борби за одлазак на шампионат света у Русију 2018. играмо већ у понедељак, 5. септембра у Београду против најбољег састава Северне Ирске. Кажем „већ” јер време лети, а ми до тада морамо да будемо потпуно спремни за прву борбу у надметању за одлазак у Русију.

Квалитет такмичења у Србији је на нижем нивоу.

Да ли вас брине лоша ситуација у Партизану?

Да, као човека фудбала, али не као селектора, јер немамо много играча у државном тиму из наше лиге, већ из европских клубова. Нажалост наши талентовани фудбалери брзо одлазе из Србије, па нам је и квалитет такмичења на нижем нивоу.