Ni pobeda nije bez mana

Slavoljub Muslin (63), novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, bio je šest godina fudbaler Crvene zvezde. S njom je tri puta stigao do titule šampiona Jugoslavije kao igrač i tri puta kao trener, a vodio ju je do pobeda i u dva kup takmičenja. A sad ima zadatak da 2018. odvede državni tim Srbije na šampionat sveta u Rusiju. Prethodno bi morao da formira tim koji bi u kvalifikacijama, od septembra ove godine pa do kraja sledeće, trebalo da bude uspešniji od ekipa Severne Irske, Velsa, Gruzije, Moldavije i Austrije.

Čime možete da „garantujete” uspeh?

Moj životni stav je da radom sve može da se postigne. To pravilo primenjujem i u porodici. Moji sinovi Marko i Luka su uspešni porodični ljudi uz činjenicu da žive i rade u inostranstvu i imaju po dvoje dece.

Kako pratite fudbalski šampionat Evrope?

Za to su zaduženi moji pomoćnici Zoran Filipović i Goran Đorović, a i ja ću otići u Francusku zbog nekoliko utakmica, ali imaćemo snimke svih susreta, pa ćemo to analizirati.

Ko su favoriti u Francuskoj?

To su Francuzi, ali ne samo što su domaćini, već zato što imaju dobro izbalansiran tim. Doduše, malo ih je poremetila izjava bivšeg asa Erika Kantone i nekih novinara kad je selektor Didije Dešan proglašen za rasistu jer nije u državni tim pozvao neke fudbalere koji su poreklom Arapi. Na primer Benzemu iz Reala.

Kakav su vam očekivanja od Evropskog prvenstva u fudbalu?

Pre svega vrhunski fudbal. Uz Francuze tu su uvek za borbu orni Nemci, pa Englezi, a trebalo bi računati i na iznenađenja, a za to su, pre svih, najspremniji Belgijanci.

Šta sve, u toku priprema, dozvoljavate fudbalerima?

Sve ono što smo se dogovorili. A dogovorili smo se da nema improvizacija ni u vreme treninga, ni u vreme odmora. Jednostavno sve se unapred zna. Ovaj njihov stav mi daje nadu da možemo da se kvalifikujemo.

Da li ste vi odredili kapitena?

Ne. Poštovao sam ono što je ranije odlučeno. Kapiten je Branislav Ivanović, a njegovi zamenici Aleksandar Kolarov i Nemanja Matić.

Šta je najvažnije u formiranju igre?

Svi moramo da budemo uvereni da nas ono što radimo vodi na put uspeha, a podrazumeva se da nema ničega bez velike borbe i poštovanja dogovora. Tako se stiču navike, a navika je druga priroda, pa onda do izražaja dolaze njihove individualne vrednosti: proboj, dribling, šut...

Kako reagujete posle utakmica?

Vrata državnog tima su uvek otvorena. Neko izlazi, a neko ulazi, jer ni pobeda nije bez mana. Ali moj stav je da štitim igrače, jer ih najbolje poznajem. Nekoga kritikujem u četiri oka, a nekoga javno. Veoma vodim računa o emocijama.

Koliko vam je važan mentalitet igrača?

Veoma. Svaki pojedinac ima svoje obeležje i svi oni čine mentalitet nacije koji je značajan za svaku zajednicu. Zato mi je značajno da u odnosu sa mnom ne ostanu zatvorene školjke. Jer, svako zatvaranje u sebe i u najmanjoj zajednici, pa i u braku, ne vodi ka progresu.

Kako postupate sa zvezdama van igre?

Upravo zvezde, odnosno najbolji, često preuzimaju odgovornost na terenu, a ja od njih tražim da to čine i kad su van igre. Tražim da se nametnu ostalima, posebno mlađima. Jer, najbolji moraju da budu primer za ugled.

Šta vam je presudno u dogovoru...

Po mom iskustvu reč je jača od zakona. Ali živimo u takvom vremenu da je, službeno, za svaki dogovor potreban pisani akt. Kod nas se, često, dobrota i poštenje doživljava kao mana, a ne vrlina. Ali, ne bojim se pisane reči. Uvek poštujem sve što se dogovorim.

... A šta vam je uvek najvažnije?

Iz dna duše želim da svaki dan živim u realnosti, lepoti, ljubavi i da uvek od sebe dam maksimum, bez kajanja. To je najvažnije. To tražim od onih sa kojima sarađujem.

Da li vas nesreća slama?

U više kultura sam saznao da se ljudi brže oporave od nesreće, nego od emotivne povrede!

Koliko je optimizam vaša odlika?

Po prirodi svog bića sam veliki optimista. I to ne samo u sportu već u svim životnim odnosima.

Šta vam je najbitnije u životu?

Uvek mi je važan balans između realnosti i vizije. Meni su za mnoga događanja snovi najveći pokretač. Ali ne snovi koji me odvode u iracionalan svet, već snovi koji pobuđuju želju za ostvarenje vizije. Tako moji snovi, najčešće postaju moji ciljevi.

Da li ste čovek emocija?

Jesam kao, verujem, svi mi. Takva smo nacija.

Da li primenjujete muziku u radu?

Volim muziku, ali nisam je primenjivao u radu. To čine oni treneri koji se bave fizičkim vežbama. Ali svi igrači uglavnom imaju slušalice na ušima kad se opuštaju, kad smo na putu ili kad se odmaraju. Muzika je, stvarno, veliki stimulans.

Gde se odmarate?

Volim more. Sad sam na Kipru sa porodicom. Ali već od ponedeljka ću biti u Beogradu. Jer, prvu utakmicu u borbi za odlazak na šampionat sveta u Rusiju 2018. igramo već u ponedeljak, 5. septembra u Beogradu protiv najboljeg sastava Severne Irske. Kažem „već” jer vreme leti, a mi do tada moramo da budemo potpuno spremni za prvu borbu u nadmetanju za odlazak u Rusiju.

Kvalitet takmičenja u Srbiji je na nižem nivou.

Da li vas brine loša situacija u Partizanu?

Da, kao čoveka fudbala, ali ne kao selektora, jer nemamo mnogo igrača u državnom timu iz naše lige, već iz evropskih klubova. Nažalost naši talentovani fudbaleri brzo odlaze iz Srbije, pa nam je i kvalitet takmičenja na nižem nivou.