Има ли критеријума за откуп књига?

Председник Комисије за откуп књига за јавне библиотеке Србије Министарства културе и информисања 7. јуна ове године образлагао је у „Политици” рад Комисије и бранио њену активност од, како рече, „хајке жуте штампе”. Из излагања председника разумели смо да је задатак Комисије „да, на основу годишње продукције српских издавача, састави листу наслова које јавне библиотеке, посредством Министарства културе, набављају средствима из државног буџета”. Даље, председник Комисије каже да библиотеке „на основу својих потреба и новца који им је Министарство ставило на располагање, одлучују о томе које књиге желе да имају у свом књижевном фонду”.

Председник Комисије нас даље обавештава о томе како Комисија бира књиге и каже: „суштински, овде је реч о културној политици”. Пита се да ли је „њена дужност (Комисије) да помогне да до читалаца допру дела непролазне вредности, књиге из којих понешто може да се сазна, академска дела која испуњавају научне стандарде”, али је недоречен. Претпоставља се, из новинског текста, да је одговор позитиван, мада, каже председник, „процедура откупа, заиста, мора да буде побољшана”.

Разумели смо принципијелност Комисије за откуп књига, јавност њеног рада, да делује у служби пореских обвезника чији се новац издваја за суграђане (првенствено за сиромашне и децу), да је самостална и да неки желе да је у томе ометају.

Међутим, у тексту нисмо запазили критеријуме који су основа за рад Комисије за откуп књига. Тешко је претпоставити да је Комисија аутономна у свом послу, премда председник, бранећи њен рад, рече да се на њу не утиче, али није поменуо критеријуме као основу рада Комисије.

Кад је расписан конкурс за откуп књига за библиотеке за 2016. годину поменути су критеријуми и мерила за избор пројеката који се финансирају из буџета за које смо се званично интересовали. Одговорни службеник Министарства културе није могао да одговори ни на једно наше питање и на крају смо заједнички закључили да под „критеријумима” ипак нема критеријума који би национални конкурс за откуп књига чинили националним. Како рече председник Комисије за откуп, књиге се „набављају из државног буџета” и „Комисија је у служби пореских обвезника чији се новац издваја за суграђане”.

Одговорном из Министарства културе поставили смо следећа питања у вези с откупом књига.

– Какав је, код откупа, однос домаћих и страних (преведених) аутора?

– Како се вреднују нове књиге и поновљена издања?

– Какав је став за однос ћириличног и латиничног писма, које има предност?

– Какав је однос белетристике, научне и стручне литературе (не мислимо на књиге из технике, медицине, високих технологија, природних наука и слично), литературе за децу, уметности итд. у откупу књига?

– Како је замишљена подршка издавачима из Србије, односно њиховим програмима?

– Ко усваја критеријуме за откуп књига (сам председник Комисије рече „овде је реч о културној политици”), а ко учествује у њиховом дефинисању; и, на крају, шта је ту транспарентно?

– Каква је улога националних савета за културу, просвету, науку, здравство и других, јер сви су они део система српске културе, па је важно питање: Да ли се наведени савети и ненаведени надлежни одбори Народне скупштине мешају у културу бар као потрошачи? Да ли су своја овлашћења пренели на Комисију за откуп књига?

Дакле, на наведена питања нисмо добили одговор, али, да бисмо помогли Комисији за откуп књига и председнику, саветујемо да се не прихватају посла без утврђених стандарда који треба да се донесу и обнародују према демократској процедури. Да су постојали критеријуми, посебно демократски донети, а могли су, што налаже елементарна пословност, нарочито кад се користи имовина грађана, не би се мучио председник Комисије да, како зна и уме, оправда оно што се не може ваљано оправдати.

И за крај: неопходно је будуће надлежне организаторе у Министарству културе охрабрити да развијају и одговорно воде послове националне културе.

* Председник Управног одбора Задужбине Андрејевић