Ima li kriterijuma za otkup knjiga?

Predsednik Komisije za otkup knjiga za javne biblioteke Srbije Ministarstva kulture i informisanja 7. juna ove godine obrazlagao je u „Politici” rad Komisije i branio njenu aktivnost od, kako reče, „hajke žute štampe”. Iz izlaganja predsednika razumeli smo da je zadatak Komisije „da, na osnovu godišnje produkcije srpskih izdavača, sastavi listu naslova koje javne biblioteke, posredstvom Ministarstva kulture, nabavljaju sredstvima iz državnog budžeta”. Dalje, predsednik Komisije kaže da biblioteke „na osnovu svojih potreba i novca koji im je Ministarstvo stavilo na raspolaganje, odlučuju o tome koje knjige žele da imaju u svom književnom fondu”.

Predsednik Komisije nas dalje obaveštava o tome kako Komisija bira knjige i kaže: „suštinski, ovde je reč o kulturnoj politici”. Pita se da li je „njena dužnost (Komisije) da pomogne da do čitalaca dopru dela neprolazne vrednosti, knjige iz kojih ponešto može da se sazna, akademska dela koja ispunjavaju naučne standarde”, ali je nedorečen. Pretpostavlja se, iz novinskog teksta, da je odgovor pozitivan, mada, kaže predsednik, „procedura otkupa, zaista, mora da bude poboljšana”.

Razumeli smo principijelnost Komisije za otkup knjiga, javnost njenog rada, da deluje u službi poreskih obveznika čiji se novac izdvaja za sugrađane (prvenstveno za siromašne i decu), da je samostalna i da neki žele da je u tome ometaju.

Međutim, u tekstu nismo zapazili kriterijume koji su osnova za rad Komisije za otkup knjiga. Teško je pretpostaviti da je Komisija autonomna u svom poslu, premda predsednik, braneći njen rad, reče da se na nju ne utiče, ali nije pomenuo kriterijume kao osnovu rada Komisije.

Kad je raspisan konkurs za otkup knjiga za biblioteke za 2016. godinu pomenuti su kriterijumi i merila za izbor projekata koji se finansiraju iz budžeta za koje smo se zvanično interesovali. Odgovorni službenik Ministarstva kulture nije mogao da odgovori ni na jedno naše pitanje i na kraju smo zajednički zaključili da pod „kriterijumima” ipak nema kriterijuma koji bi nacionalni konkurs za otkup knjiga činili nacionalnim. Kako reče predsednik Komisije za otkup, knjige se „nabavljaju iz državnog budžeta” i „Komisija je u službi poreskih obveznika čiji se novac izdvaja za sugrađane”.

Odgovornom iz Ministarstva kulture postavili smo sledeća pitanja u vezi s otkupom knjiga.

– Kakav je, kod otkupa, odnos domaćih i stranih (prevedenih) autora?

– Kako se vrednuju nove knjige i ponovljena izdanja?

– Kakav je stav za odnos ćiriličnog i latiničnog pisma, koje ima prednost?

– Kakav je odnos beletristike, naučne i stručne literature (ne mislimo na knjige iz tehnike, medicine, visokih tehnologija, prirodnih nauka i slično), literature za decu, umetnosti itd. u otkupu knjiga?

– Kako je zamišljena podrška izdavačima iz Srbije, odnosno njihovim programima?

– Ko usvaja kriterijume za otkup knjiga (sam predsednik Komisije reče „ovde je reč o kulturnoj politici”), a ko učestvuje u njihovom definisanju; i, na kraju, šta je tu transparentno?

– Kakva je uloga nacionalnih saveta za kulturu, prosvetu, nauku, zdravstvo i drugih, jer svi su oni deo sistema srpske kulture, pa je važno pitanje: Da li se navedeni saveti i nenavedeni nadležni odbori Narodne skupštine mešaju u kulturu bar kao potrošači? Da li su svoja ovlašćenja preneli na Komisiju za otkup knjiga?

Dakle, na navedena pitanja nismo dobili odgovor, ali, da bismo pomogli Komisiji za otkup knjiga i predsedniku, savetujemo da se ne prihvataju posla bez utvrđenih standarda koji treba da se donesu i obnaroduju prema demokratskoj proceduri. Da su postojali kriterijumi, posebno demokratski doneti, a mogli su, što nalaže elementarna poslovnost, naročito kad se koristi imovina građana, ne bi se mučio predsednik Komisije da, kako zna i ume, opravda ono što se ne može valjano opravdati.

I za kraj: neophodno je buduće nadležne organizatore u Ministarstvu kulture ohrabriti da razvijaju i odgovorno vode poslove nacionalne kulture.

* Predsednik Upravnog odbora Zadužbine Andrejević