Канцеларкин ход по јајима у Кини

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Кина не жели трговински рат са Европом, изјавио је јуче кинески премијер Ли Кећанг на заједничкој конференцији за новинаре са немачком канцеларком Ангелом Меркел, која је само дан раније у говори у Кинеској академији наука у Пекингу рекла како ни ЕУ не жели трговински рат али да „отворено морамо да разговарамо о спорним питањима”. А тих спорних питања има, како у областима о којима Пекинг жели радо да прича, као што је трговинско-инвестициона сарадња, тако и областима о којима Пекинг нерадо дискутује, као што су људска права или владавина права.

Лидерка најјаче европске економије, која је у Пекинг дошла са шест министара и пет државних секретара, како оцењују немачки коментатори, у односима са руководством Кине морала је да „хода по јајима”, или како кажу у Немачкој „плеше по јајима”. И то можда више него претходних осам пута колико је од доласка на функцију немачког канцелара 2005. године званично посећивала Кину.

Према оцени Бернарда Цанда, „Шпигловог” дописника из Пекинга, на затегнутију атмосферу у току ове посете утицало је то што, било да је у питању политичка, економска, војна моћ или самопрокламована „правна држава” Кине, званични Пекинг у последње време наступа до границе ароганције. Цанд сматра да је та атмосфера значајно охладила односе Запада и Кине.

Међутим, док се Запад љути што Кина у окружењу војно показује мишиће а америчким и европским фирмама отежава улагање на кинеско тржиште, најчешће условљавајући да то буду заједнички западно-кинески пројекти, Пекинг се мршти што још није добио статус тржишне економије у оквиру Светске трговинске организације (СТО).

„Кина је већ испунила своје обавезе о придруживању Светској трговинској организацији. Потребно је сада да и друге стране испуне дата обећања. Не желимо трговински рат, јер од тога нико неће имати користи”, рекао је Ли, додајући да једностране заштитне трговинске мере неће помоћи решавању проблема, преносе светске агенције.

Меркелова је му је рекла да је уверена „да можемо пронаћи решење на темељима онога што је обећано пре 15 година” када је Кине примљена у СТО уз сагласност да остале чланице СТО могу да је до краја 2016. пореде са земљама трећег света када доносе одлуку о томе да ли се кинески производи увозе у њихове земље и продају по дампинг ценама. Будући да Запад и даље оптужује Кину да подрива рад страних фирми тако што субвенционише домаће производе, а нарочито у области производње челика за коју Запад каже да је прекомерна, засад није извесно да ли ће се чланице СТО сагласити са тиме да Кина добије статус тржишне економије. Немачка канцеларка је, пак, инсистирала да није од помоћи емотиван приступ овој теми, позвавши на додатне преговоре између Пекинга и СТО.

„Немачка се одувек представљала као отворено тржиште за улагања. Очекујемо реципроцитет и са кинеске стране”, навела је канцеларка, чиме је пажљиво бираним речима пребацила Кинезима што без проблема купују немачке фирме, али такву лакоћу да улажу у Кину немају увек немачке фирме. Ако кинеске компаније могу да купе немачки аеродром Франкфурт –Хан или неке од драгуља немачке индустрије, да ли то могу немачке фирме у Кини, питају се немачки привредници.

„Тако нешто је засад искључено”, каже Немац Јерг Вутке, председник Европске привредне коморе у Пекингу, који сматра да Пекинг и Брисел под хитно морају да потпишу споразум о инвестицијама који би значајно побољшао приступ Европљана кинеском тржишту.

Он, међутим, указује и да су многа кинеска улагања у Европи се реализовала одлично те да поједине компаније, попут шведског произвођача аутомобила „Волво”, можда сада не би ни постојала да није било кинеских инвеститора. Кинези Немачку, како се чини, виде као одскочну даску за свој продор у ЕУ. Према рачуници немачког пословног листа „Ханделсблат”, кинеска предузећа су само у априлу ове године понудила 3,2 милијарди долара за дванаест немачких фирми, а према проценама немачких консултаната, обим кинеских преузимања немачких фирми могао би ове године да буде чак десет пута већи него прошле године.

Осим тога, и немачка индустрија рачуна на кинеско тржиште као потрошача немачких производа тако да не чуди веома прагматичан став Меркелове која је поменула сва спорна питања, али пажљиво упакована у дипломатску форму тако да чак и када су новинари покушавали кроз подпитања да од ње извуку нешто више, она је само кратко одговарала: „Рекла сам шта сам хтела”.

За разлику од ње, прошле недеље у Пекингу је амерички државни секретар Џон Кери био знатно оштрији у критикама претеране кинеске производње јефтиног челика, као и за Запад спорног кинеског закона о страним невладиним организацијама. Закон, иначе, омогућује полицији да директно надгледа рад страних невладиних организација, које ће морати да износе доказе о пореклу новца и на шта га троше.

Меркелова и Ли су се договорили да буду у контакту око потенцијално спорних питања око спорног закона, као што је „политичко уплитање” организација.

„Због тога смо се договорили да да блиско сарађујемо међусобно и преко министарстава спољних послова или осталих организација. Сматрам да је то прави начин да реагујемо превентивно”, рекла је Меркелова, која је упркос великом притиску међународних организација уочи посете Пекингу само поручила да ће позвати кинеске власти да нови закон „не утиче превише негативно” на политичке фондације и друге организације.

Тактичност канцеларке наишла је на похвале кинеског премијера, који је истакао њен рад на изградњи билатералних односа, додавши да ће владе две земље урадити све како би се олакшали односи у различитим областима.