Лекари Србије против озакоњења еутаназије

Лекари у Србији изјаснили су се против еутаназије, убиства из милосрђа, како се код нас најчешће назива могућност да се некој особи скрати дуго умирање у болести, за коју излечења нема. Укључујући се у јавну расправу о новом нацрту Грађанског законика (ГЗ), којим је први пут предвиђено право на еутаназију, чланови Етичког одбора Лекарске коморе Србије (ЛКС) и Етичког комитета Српског лекарског друштва (СЛД) – одлучили су да гласају против еутаназије.

Предлог новог Грађанског законика предвиђа еутаназију као „право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, који се може изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Услови и поступак за остваривање права на еутаназију прописују се посебним законом”. Злоупотреба права на еутаназију, ради прибављања неосноване материјалне или друге користи, представљаће основ за кривичну одговорност, а као алтернатива овом предлогу предвиђено је потпуно брисање тог члана из ГЗ.

Расправа о праву на асистирано самоубиство, поделила је чак и чланове ова два еснафска тела: петочлана радна група Етичког комитета СЛД била је за прихватање права на еутаназију, али су се приклонили мишљењу чланова Лекарске коморе Србије да у убиству из милосрђа треба да учествују доктори.

Своју реч о увођењу еутаназије у српско законодавство очекује се да у јавној расправи дају и верујући људи, етичари, филозофи, правници, а затим и сами посланици, када се овај Грађански законик нађе у Скупштини Србије.

Професор новосадског Медицинског факултета др Младен Првуловић, председник Етичког одбора ЛКС, онколог интерниста и специјалиста нуклеарне медицине, каже да савремена медицина данас има начина и знања да олакша муке и болове и најтежим болесницима.

– Лекари не желе да постану спроводиоци смрти над тешким болесником и да уз нашу професију иде епитет „доктор смрт”. Ми то не желимо чак ни ако би била примењена процедура као у земљама које су озакониле еутаназију и где тројица лекара дају инјекцију а да ни сами они не знају ко је дао средство које зауставља рад срца – каже др Првуловић.

На нашу примедбу да заговорници еутаназије тај чин сматрају лишавањем неизлечивог болесника патње и бола, др Првуловић подсећа да је и у Холандији свега шест одсто испитаника навело болове као разлог еутаназије, док су се остали одлучили на смрт због недостојног живота, терета који представљају својој породици, осећању одбачености... Др Првуловић скреће пажњу и на још једну чињеницу: еутаназију су увеле искључиво протестантске земље, док су католичке, а нарочито православне – изричито противне.

Професор Медицинског факултета у Београду др Мирјана Јашовић Гашић, иако каже да се приклонила већинском мишљењу колега, сматра да је Србија зрело друштво да прихвати еутаназију. Ова докторка је на челу радне групе Етичког комитета СЛД за разматрање еутаназије. Како тврди, у Србији се годинама примењује пасивна еутаназија, односно да се са апарата искључују болесници, код којих продужавање живота нема смисла.

– Еутаназијом поштујемо жељу пацијента и не смемо да се сакривамо иза флоскуле да „лекари не убијају”. Онај ко трпи велику физичку и психичку патњу и налази се у последњем стадијуму неизлечиве болести има право да тражи да му лекари не продужавају патњу – каже др Јашовић Гашић, напомињући да би одлуку о еутаназији увек требало да доноси конзилијум лекара, за сваки случај понаособ.

Према важећем закону, онај ко из самилости због тешког здравственог стања, чак и уз изричит захтев, лиши живота пунолетну особу, може бити осуђен на казну затвора од шест месеци до пет година.