Србија, гвоздена дама и челична драма

У „Железару Смедерево” ових дана увелико се уносе жардинијере са цвећем за добродошлицу кинеском председнику Си Ђинпингу, који према најавама медија, у Србију стиже 17. априла. Међутим, с обзиром на то да се глобални челични рат захуктава, далеко од тога да ће, након што кинески „Хестил” и формално-правно преузме железару, у српској челичани цветати руже.

Смедерево ће се тиме наћи усред глобалног челичног рата који се последњих недеља интензивирао између Европе и Америке, с једне, и Кине са друге стране. Иако су производни капацитети смедеревске железаре занемарљиви (у најбоља времена српска челичана производила је два милиона тона годишње, док је кинеска годишња производња чак 400 пута већа), улога Србије у глобалној челичној драми није безначајна. Јер, у тренутку док европске и америчке челичане гуши понуда јефтиног челика из ове азијске земље, због чега на хиљаде радника добија отказе, кинески „Хестил” је, преузимањем имовине „Железаре Смедерево”, инвестициону заставицу забио на периферију Европе.

Колико је ситуација на тржишту челика узаврела показује чињеница да је немачка канцеларка Ангела Меркел јуче била у званичној посети Пекингу, а једна од тема разговора била је и прекомерна производња челика у Кини. Меркелова, коју су, због политике стезања каиша коју Немачка води, прозвали и Гвоздена дама, овим је покушала да кали сукобе у челичном рату.

Кина не жели трговински рат са Европом, изјавио је јуче кинески премијер Ли Кећенг на заједничкој конференцији за новинаре са немачком канцеларком Ангелом Меркел у Пекингу.

Међутим, оно што се минулих месеци догађало на тржишту, био је прави рат ценама и антидампинг политиком. Произвођачи челика у Европи и САД тражили су да се уведу заштитне мере на кинески челик, који гуши њихову челичну индустрију. Тако је Америка и запретила Кини увођењем царинске таксе од чак 500 одсто на хладноваљани пљоснати кинески челик.

Тржиште је одмах реаговало. Како показују последњи подаци, цена америчког челика је одмах порасла за 9,4 одсто, и сада износи 684 долара по метричкој тони (23. мај 2016. године). То је највиши ниво од почетка ове године. Истовремено је порасла и цена европског челика за 2,5 одсто и сада износи 487 долара по метричкој тони. Међутим, последњи подаци са тржишта челика показују да је Кина успела да доскочи Америци и то на начин који најбоље уме. Додатно је оборила цену челика и то за 7,8 одсто, па је тако 23. маја метричка тона кинеског челика износила свега 333 долара. Тиме је кинески челик постао упола јефтинији од америчког.

Озбиљније размирице на челичном тржишту почеле су још прошле године када је јефтин кинески челик завио у црно многе челичане широм света. Кина је повећавала извоз и производњу, а губици европских и америчких челичана су расли. Највећу цену, како се бар сада чини, платила је Британија. Само у овој земљи, током прошле године без посла је остало више од 4.000 запослених у индустрији челика, а драма је ескалирала након што је индијски „Тата стил” најавио повлачење из Енглеске.

Тиме је у питање доведен опстанак 14.000 радних места. За 4.800 њих, пре десетак дана нађено је решење. „Тата стил” је објавио да је окончао делимичну продају имовине и то британској инвестиционој компанији „Грејбул Кепитал”. Упркос томе, око 10.000 радних места у Британији и даље је под знаком питања, јер купца нема. У проблеме су запале и друге велике светске челичане. Шпанска „Селса група” већ седам година није имала добит, а индијски „Арцелормитал”, који је други највећи светски произвођач челика, на крају прошле године био је у губитку од осам милијарди долара. За лоше резултате оптужио је конкуренцију из Кине.

И у Сједињеним Америчким Државама, због јефтиног кинеског челика, радници у овој индустрији остају без посла. Само од почетка године број запослених у овој индустрији у САД смањен је за 5.000, а још неколико хиљада радних места је под знаком питања. У Америци, на пример, трећину понуде на тржишту, чини челик из увоза. Вредност увезеног челика из Кине достиже пола милијарди долара.