Ђурић: Србија само целовита улази у ЕУ

„Србија само као целовита земља може бити члан међународних организација и наш став је заснован на међународном праву, политичким и моралним разлозима”, поручио је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. На овај начин он је одговорио на тврдње једног од посланика владајуће већине у Бундестагу које су пренели српски медији, да Немачка неће ратификовати споразум о пријему Србије у ЕУ, ако Београд не призна Косово као пуноправног члана УН.

„Став у погледу учлањења наше јужне покрајине у међународне организације ни за милиметар нисмо променили. У сталном смо дијалогу за представницима држава ЕУ и није дошао никакав званичан, нити било какав формални или неформални сигнал у вези са новим притисцима”, одговорио је Ђурић новинарима и додао да не жели даље да коментарише ставове који су неформално изречени.

Директор Канцеларије за КиМ, то је учинио после Трећег регионалног форума о трајним решењима за расељене на Космету, који је део Скопске иницијативе. На овом скупу учествовали су и министар за заједнице и повратак у косовској влади Далибор Јевтић, шеф мисије ОЕБС-а у Србији Петер Бурхард и регионални представник мисије УНХЦР за југоисточну Европу Ендрју Мејн, али и представници релевантних тимова из Београда, Подгорице, Приштине и Скопља. На скупу је било речи и о изградњи насеља „Сунчана долина” код Звечана, намењеном расељеним.

Камен темељац за тај комплекс положен је пре пет дана, али се овом пројекту поново успротивила косовска министарка за дијалог Едита Тахири. Представница Приштине поручила је да подизање „Сунчане долине” не може да буде легално и најавила да ће сваки покушај реализације бити спречен законским путем. Како преноси Танјуг, Едита Тахири је у интервјуу за „Епока е ре” оценила и да изградња насеља код Звечана представља мешање Србије у унутрашње ствари Косова и да је циљ таквих пројеката да се промени структура становништва на северу.

Упитан да прокоментарише ове наводе, Марко Ђурић је упитао „како неко може да прича о наводној колонизацији људи који су ту одувек живели и имају све исправе да то и потврде, па се чак и по приштинским законима сматрају грађанима Косова”.

„Не желим да учествујем у шовинистичком препуцавању, већ да се води конструктивна дебата. ’Сунчана долина’ је пројекат који Србија спроводи уз пуну подршку међународних институција и у сарадњи са косовским министарством и Епархијом рашко-призренском. Наставићемо реализацију у духу жеље за отклањањем неправди, а не да бисмо неком учинили нажао”, нагласио је Ђурић.

Далибор Јевтић је на форуму нагласио да је „Сунчана долина” први успешан пројекат за повратак расељених на КиМ, подсетивши да је раније било више нереализованих покушаја, као што су празна насеља Бабуша, Бабљак, Клобукара и Зочиште.

„Сада имамо одговоре на сва важна питања која постављају расељени. Где ће и у каквим условима да живе, да ли ће имати могућност запослења, здравствену заштиту, приступ образовању, безбедност и сигурност за повратак”, казао је Јевтић.

Ендрју Мејн је у име Комесаријата за избеглице УН истакао је да је важно да се за наредне две или три године пронађу начини на које ће свеобухватно бити решени сви проблеми и да се ти процеси убрзају.

Марко Ђурић је указао да се у Србији тренутно налази 204.049 интерно расељених са КиМ, да се повратак Срба и неалбанаца ограничава и да не постоји механизам да им се врати одузета имовина. На питање како се може помоћи онима који и данас живе на Космету и нису напустили имања, директор Канцеларије за КиМ нагласио је да Влада Србије континуирано помаже тим људима.

„Систем није савршен, веома често је и лош, а наше институције се не понашају увек како би требало. Али ми озбиљно радимо на томе да систем унапредимо и поправимо и отклонимо неправде и неједнакости”, рекао је Ђурић.

На новинарско питање какву поруку шаље када на регионалном форуму Косово назове јужном српском покрајином, директор Канцеларије за КиМ навео је да се тај скуп не бави статусом него решавањем проблема оних који су расељени, „управо због сукоба који је настао на таласу међусобне нетрпељивости, мржње и шовинизма”. Ђурић је рекао и да поштује то што велики број људи на Космету има различит став према статусу од онога што је декларисано Уставом Србије.

„Али као грађанин и представник владе бирам да заступам став прописан уставом, у то приватно верујем и за то се залажем”, закључио је Ђурић.