Шта потписују Београд и Пекинг

Колико год то Србима звучало као безначајан детаљ, кад је кинески председник Си Ђинпинг прошле године посетио Велику Британију, принцеза Кејт Мидлтон носила је црвену хаљину. Она није била једина која је за ту прилику изабрала стајлинг у боји кинеске заставе. На црвеном тепиху, сва у црвеном чекала га је и Тереза Меј, британска министарка унутрашњих послова. Где год да се нашао, на столу су га чекале цветне декорације од црвених ружа, стазама које је ходао Британци су простирали црвени тепих. О томе да се са краљицом возао златним кочијама посред Лондона да и не говоримо.

Као епилог оваквог дочека, између Британије и Кине склопљени су трговинско-инвестициони послови вредни чак 40 милијарди фунти. Само у Блок „Ц“ нуклеарне електране „Хинкли поинт” Kинези ћe уложити шест милијарди фунти. Дневни лист „Гардијан” овај индустријски пројекат назвао је „златном ером” британско-кинеске сарадње.

Шта ће се у Србији променити након посете кинеског председника Си Ђинпинга и какав протокол и програм за њега спремају државни званичници?

Кинеско министарство спољних послова најавило је пре два дана да ће председник Си Ђинпинг у периоду од 17. до 22. јуна посетити Србију, Пољску и Узбекистан. „Чајна дејли” пише како Србија негује дубоко традиционалне односе са Кином, као пријатељском земљом и подсећа да је још 2009. потписано стратешко партнерство наше две државе. Србија је била прва земља централно-источне Европе која је такав документ потписала са Кином, подсећа „Чајна дејли”.

Како „Политика” сазнаје, током предстојеће посете биће потписано чак 18 међудржавних споразума, а највише њих биће из области грађевинарства и инфраструктуре. Према нашим информацијама, биће основан и заједнички центар за инфраструктуру. Тема разговора биће и деоница Сурчин–Обреновац која ће спојити Коридоре 10 и 11, али и модернизација пруге Београд–Будимпешта, о којој се говорило још током посете кинеског премијера Ли Кећенга крајем 2014. године.

Такође, биће формирана и заједничка српско-кинеска пословна комора, потписани споразуми у области културе, али и енергетике. Предвиђен је и један општи споразум о стратешким односима Србије и Кине.

Претходних дана већ је истицано како ће Србија имати водећу улогу у оквиру пројекта „Један појас, један пут“. Реч је о сарадњи Кине и још 16 земаља централне и источне Европе. Овај мегапројекат, који још називају и „Нови пут свиле“ вредан је 13 милијарди долара. За Србију је, према досадашњим најавама, издвојено 1,5 милијарди долара. Иначе, укупна трговинска размена Кине и 16 европских земаља, износи 60 милијарди долара.

Као пример успешне сарадње између Србије и Кине најчешће се спомиње мост Земун–Борча. Незванично, раније се говорило да су кинески инвеститори заинтересовани и за ПКБ, за који држава и град Београд још нису нашли решење.

Протокол се за сада држи у строгој тајности, али оно што је познато је да ће Си Ђинпинг сигурно посетити „Железару Смедерево”, коју је 18. априла преузео кинески „Хестил” за 46 милиона евра. Према нашим сазнањима, Бенк оф Чајна одобрила је „Хестилу” кредит од 600 милиона долара за инвестиције и обртна средства. Предвиђено је да у наредних пет година најмање половина тог износа буде инвестирана у српску челичану. Како се наводи на званичном интернет сајту ове  компаније, „Хестилов” план је да од „Железаре Смедерево” направи најконкурентнију челичану у Европи.

Кинеска амбасада саопштила је и неке детаље посете. Најпре ће председници Си Ђинпинг и Томислав Николић положити камен-темељац за изградњу српско-кинеског културног центра. Њих двојица ће, такође открити и споменик Конфучију, као и таблу са Конфучијевом улицом и отворити Трг пријатељства између Србије и Кине. Предвиђено је полагање венаца настрадалим службеницима кинеске амбасаде у НАТО бомбардовању 1999. године.