Енглези кроз иглене уши

Велс се бранио и бранио, а Енглеска је нападала и нападала. Ни једни, ни други то нису радили смишљено. Пресудило је то што су под сталном опсадом Велшани у два маха изгубили оријентацију и Енглези су то искористили – 2:1 (0:1).

Велшани су повели ни из чега. Из слободног ударца с око 35 метара Бејл је шутирао преко „живог зида”, а како се приближавала голу лопта је почела да пада. Харт као да је изгубио прибраност. Бацио се у леву страну и одбио лопту, али у сопствену мрежу. Било је то у 41. минуту и једини случај на утакмици да је лопта ишла у енглески гол.

И пре тога и после тога Енглези су имали на располагању и простор и лопту, али не и играче који би то умели да искористе. Руни се од изразитог нападача преобразио у врло доброг везног играча, међутим он је усамљен у покушајима да његова репрезентација спроведе неку осмишљену акцију.

Енглеска је, ипак, победила и може већ да размишља о осмини финала. За разлику од утакмице против Руса, када су само због малера остали без победе, јуче нису били силовити. Мучили су се с лоптом, нису имали план како да пробију бедем супарника, који изузев Ремзија није имао играча којем је стало да игра и угрози противнички гол.

У полувремену је Хоџсон извукао из игре Кејна и Стерлинга и увео Вардија и Стариџа. И баш су та двојица донела победу Енглеској.

До изједначења је дошло у 56. минуту. После безбројних убацивања лопте у велшки казнени простор њихов заштитник Ешли Вилијамс је помешао стране света и лопту главом вратио ка свом голу. Право на ногу Вардију који је из непосредне близине матирао Хенесија.

Енглези су до победе дошли кроз иглене уши. У 89. минуту, одбијајући се од шуму ногу лопта се докотрљала до Стариџа, који је кренуо ка голу колико су му то могућности дозвољавале. Кад је Гантер из чиста мира пао испред њега он је из корака гурнуо лопту ка голу. Велшки голман је био затечен и Енглези су се радовали до неба, а Велшани занемели од туге.

У последњем минуту је, једини пут у другом полувремену, Бејл показао да је на игралишту. Лепо се искрао својим чуварима и главом шутирао из срца казненог простора, али поред гола.

Да је погодио Енглези би стварно могли да помисле да се нешто заверило против њих. И поред јалове иницијативе имали су неке шансе. Заслужили су победу, јер су се до последњег тренутка борили за њу за разлику од Велшана презадовољних и нерешеним резултатом, који по игри нису заслужили.

Они су наши противници у квалификацијама за Светско првенство 2018. Колико ће да нам користи оно што је наш селектор Муслин запазио на овој утакмици у Лансу видеће се 12. новембра ове године кад нам Велс буде домаћин.

Стадион: Болар-Делелис. Гледалаца: 35.000. Судија: Брих (Немачка). Стрелац: 1:0 Бејл (41), 1:1 Варди (56), 2:1 Стариџ (89). Жути картон: Дејвис (Енглеска).

ЕНГЛЕСКА: Харт 6 – Вокер 7, Кејхил 7, Смолинг 7, Роуз 6 – Али 7, Дајер 6, Руни 8 – Лалана 6 (од 71. Рашфорд –), Кејн 5 (од 46. Варди 6), Стерлинг 6 (од 46. Стариџ 7). Селектор: Хоџсон.

ВЕЛС: Хенеси 7 – Гантер 6, Честер 7, Е. Вилијамс 6, Дејвис 6, Тејлор 7– Ремзи 7, Ледли 6 (од 66. Едвардс –), Ален 6 – Робсон-Кану 5 (од 69. Џ. Вилијамс 6), Бејл 6. Селектор: Колман.