За ЕУ није проблем однос Србије с Кином него с Русијом

Посету кинеског председника Си Ђинпинга Србији прате и повремена преиспитивања колико би успостављање добрих односа с Пекингом могло да одмогне Београду на путу интеграција у Европску унију. За мишљење смо замолили Џејмса Кер-Линдзија, с Лондонске школе економије и политичких наука, иначе врло доброг познаваоца односа на западном Балкану.

„Добре везе с Кином не могу да шкоде Србији на путу ка Европској унији. Многе чланице Уније очајнички покушавају да успоставе добре везе с Пекингом. Таква сарадња је веома важна за економију, за трговину... Евентуални проблем би могао да се укаже у околностима када би земља кандидат за чланство у ЕУ покушала да повуче неке потезе који су у супротности с политиком и вредностима које заступа Унија. Конкретно, ако би ЕУ одлучила да некој земљи уведе санкције, а Србија каже да не жели да поступи исто тако, онда настаје проблем. Да будем потпуно искрен, мислим да ником у Унији неће пасти на памет да изражава чуђење, а камоли негодовање због посете кинеског председника Си Ђинпинга Београду. Много већи проблем је однос Србије и Русије”, објашњава Кер-Линдзи у телефонском разговору за „Политику”.

Можете ли да будете мало одређенији?

Унутар саме Европске уније све више људи почиње да размишља да је време да се поразмисли о односу према Русији. У поређењу с Кином, према Русији влада много веће неповерење. Ако кинеске инвестиције могу да помогну Србији да се развије, да њена економија ојача, то је велика ствар и велика је корист од таквог аранжмана. Једина сметња таквом договору могла би да буде ситуација у којој се он коси с неким интересима или политикама ЕУ. Рецимо, када би Кина поставила пред Србију неке политичке захтеве који би били против целог европског блока. Али заиста мислим да је такав сценарио невероватан. Србија има сва права да се упусти у блиске односе с Кином, и то савршено има смисла. Као што сам већ рекао, свака чланица Уније би била више него срећна због таквих аранжмана. Замерке Кини би се вероватно тицале људских права и слобода или нечег сличног, али када је економска сарадња у питању онда ту нема проблема. Док год Србија не ради ништа против општеприхваћених европских принципа неће бити никаквих негодовања из Брисела.

Када смо се већ дотакли питања Русије, како предвиђате даљи развој догађаја у троуглу Брисел–Москва–Београд?

Јасно је да постоји одређено разумевање да Србија и Русија имају добре историјске односе, али Београд такође треба да има разумевање да, уколико заиста жели чланство у ЕУ, онда треба да се потруди да не изгледа као да иде против заједничке европске политике. То је важно и по питању конкретних потеза који се повлаче, као и када је реч о атмосфери у друштву. Додуше, и унутар саме Уније постоје веома различити ставови по питању односа према Москви. На једном полу су балтичке земље које се жестоко залажу за појачање и продужење санкција Русији, док су на другом рецимо Грчка и Кипар које према њој показују наклоност. Према томе не постоји само један поглед на ствар. Ипак, када је у питању увођење санкција некој држави од земаља кандидата за чланство у ЕУ, каква је Србија, очекује се да подрже европску спољну политику. То су јасна очекивања од Београда.

Очекујете ли да ће у неко догледно време ипак бити укинуте санкције Русији?

За то је потребно да се стекну одређени услови, а постоје оправдани разлози за забринутост због потеза Русије. Чују се неки гласови који заговарају укидање али је још прерано да се нешто са сигурношћу тврди. Не смемо занемарити ни европску забринутост за руске потезе у Украјини.