Za EU nije problem odnos Srbije s Kinom nego s Rusijom

Posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji prate i povremena preispitivanja koliko bi uspostavljanje dobrih odnosa s Pekingom moglo da odmogne Beogradu na putu integracija u Evropsku uniju. Za mišljenje smo zamolili Džejmsa Ker-Lindzija, s Londonske škole ekonomije i političkih nauka, inače vrlo dobrog poznavaoca odnosa na zapadnom Balkanu.

„Dobre veze s Kinom ne mogu da škode Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. Mnoge članice Unije očajnički pokušavaju da uspostave dobre veze s Pekingom. Takva saradnja je veoma važna za ekonomiju, za trgovinu... Eventualni problem bi mogao da se ukaže u okolnostima kada bi zemlja kandidat za članstvo u EU pokušala da povuče neke poteze koji su u suprotnosti s politikom i vrednostima koje zastupa Unija. Konkretno, ako bi EU odlučila da nekoj zemlji uvede sankcije, a Srbija kaže da ne želi da postupi isto tako, onda nastaje problem. Da budem potpuno iskren, mislim da nikom u Uniji neće pasti na pamet da izražava čuđenje, a kamoli negodovanje zbog posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu. Mnogo veći problem je odnos Srbije i Rusije”, objašnjava Ker-Lindzi u telefonskom razgovoru za „Politiku”.

Možete li da budete malo određeniji?

Unutar same Evropske unije sve više ljudi počinje da razmišlja da je vreme da se porazmisli o odnosu prema Rusiji. U poređenju s Kinom, prema Rusiji vlada mnogo veće nepoverenje. Ako kineske investicije mogu da pomognu Srbiji da se razvije, da njena ekonomija ojača, to je velika stvar i velika je korist od takvog aranžmana. Jedina smetnja takvom dogovoru mogla bi da bude situacija u kojoj se on kosi s nekim interesima ili politikama EU. Recimo, kada bi Kina postavila pred Srbiju neke političke zahteve koji bi bili protiv celog evropskog bloka. Ali zaista mislim da je takav scenario neverovatan. Srbija ima sva prava da se upusti u bliske odnose s Kinom, i to savršeno ima smisla. Kao što sam već rekao, svaka članica Unije bi bila više nego srećna zbog takvih aranžmana. Zamerke Kini bi se verovatno ticale ljudskih prava i sloboda ili nečeg sličnog, ali kada je ekonomska saradnja u pitanju onda tu nema problema. Dok god Srbija ne radi ništa protiv opšteprihvaćenih evropskih principa neće biti nikakvih negodovanja iz Brisela.

Kada smo se već dotakli pitanja Rusije, kako predviđate dalji razvoj događaja u trouglu Brisel–Moskva–Beograd?

Jasno je da postoji određeno razumevanje da Srbija i Rusija imaju dobre istorijske odnose, ali Beograd takođe treba da ima razumevanje da, ukoliko zaista želi članstvo u EU, onda treba da se potrudi da ne izgleda kao da ide protiv zajedničke evropske politike. To je važno i po pitanju konkretnih poteza koji se povlače, kao i kada je reč o atmosferi u društvu. Doduše, i unutar same Unije postoje veoma različiti stavovi po pitanju odnosa prema Moskvi. Na jednom polu su baltičke zemlje koje se žestoko zalažu za pojačanje i produženje sankcija Rusiji, dok su na drugom recimo Grčka i Kipar koje prema njoj pokazuju naklonost. Prema tome ne postoji samo jedan pogled na stvar. Ipak, kada je u pitanju uvođenje sankcija nekoj državi od zemalja kandidata za članstvo u EU, kakva je Srbija, očekuje se da podrže evropsku spoljnu politiku. To su jasna očekivanja od Beograda.

Očekujete li da će u neko dogledno vreme ipak biti ukinute sankcije Rusiji?

Za to je potrebno da se steknu određeni uslovi, a postoje opravdani razlozi za zabrinutost zbog poteza Rusije. Čuju se neki glasovi koji zagovaraju ukidanje ali je još prerano da se nešto sa sigurnošću tvrdi. Ne smemo zanemariti ni evropsku zabrinutost za ruske poteze u Ukrajini.