Огледалце, огледалце...

Историјат огледала досеже чак до почетка цивилизације, односно од оног тренутка када је човек открио свој одраз на површини воде.

Прва огледала нису прављена од стакла, већ су људи, да би дошли до површине у којој могу да се огледају, глачали комаде камена или метала. Временом, открили су открио могућност да огледала праве од стакла у комбинацији са металом.

Још у доба старих Римљана непознати проналазач је открио начин за прављење огледала, који готово да се није мењао до данашњих дана. Наиме, огледала су у древном Риму прављена од великих комада стакала иза којих је стављана танказлатна или сребрна фолија од које се одбијала светлост и стварао одраз неког лика.

Ипак, у међувремену, многи су желели да га усаврше, па су проналазили нове начине за стварање што вернијег одраза у њему. У почетку веома скупа, огледала су касније почела да се производе и индустријски, тако да су постала приступачнија и обичном човеку.

Иако је једна од првих прича о огледалу и огледању везана за мушкарца, будући да је исказана кроз антички мит о Нарцису, који је, пошто је угледао свој лик у води, умро опчињен сопственом лепотом, женска торбаје постала незамислива без огледала.

Огледање је и један од најстаријих феномена који се доводио у везу са магијским моћима, који се заснивао на појави двојника. Одразне површине створиле су идеју другог Ја, представљајући материјализовану слику душе. Од првог тренутка, са овим проналаском повезана је магија и тајновитост. Људи су дуго веровали да огледало крије неку тамну страну и са страхом су му прилазили, а у давна времена врачеви и људи који су се бавили магијом користили су огледала у разним обредима. Чак и данас, упркос чињеници да се огледала у различитим величинама и варијантама налазе у сваком домаћинству, и у женској торбици, постоји веровање да разбијање огледала доноси седам година несреће. И у љубавној магији је огледало неизоставно сазнајно средство. Под одређеним околностима се, како се веровало, могао оцртати лик будућег изабраника/це, а популарни ритуал са огледалом се изводио обавезно при светлости младог месеца.

Иако је овај типично женски предмет, који је данас у најдиректнијој вези са развојем козметичке индустрије, али јеи тема за психологе. Наиме, жене је могућно поделити на оне које носе огледалце у торби и на оне које немају ту навику. Изгледа да се оне склоне еротском поправљању ружа на јавном месту помоћу огледалца више допадају мушкарцима.