Корисници интернета информишу се на мрежама

Новине, радио и телевизија више нису главни извор информисања корисника интернета. Ту улогу преузеле су друштвене мреже, показује истраживање Ројтерсовог института за новинарство. Више од половине корисника интернета, тачније 51 одсто, навело је да се информише путем друштвених мрежа. Ти сајтови сада су први пут преузели примат од телевизије када је реч о информисању младих од 18 до 24 године.

Међу испитаницима те старосне доби, највише њих (28 одсто) одговорило је да су им друштвене мреже главни извор обавештавања, док је телевизија најважнији извор информисања за 24 одсто анкетираних. Иако је телевизија најбоље прошла када је реч о традиционалним медијима, приметан је и пад значаја ТВ вести, будући да испитаници млађи од 45 година сматрају да су онлајн вести важније од оних емитованих на ТВ екрану.

Паметни телефони и мобилне апликације путем којих су „Фејсбук”, „Твитер”, „Јутјуб” и друге популарне интернет платформе постале доступне у сваком тренутку, довели су до тога да традиционални медији постану споредни извор информација, оцењује ова студија. Овакав тренд означен је као други ударни талас који је погодио медијске куће широм света и који потенцијално може да има далекосежне последице како за емитере и издаваче, тако и за будућност саме продукције информација.

Стари медији нашли су се разапети између могућности да преко „Фејсбука”, мреже са око 1,6 милијарди корисника, стигну до знатно бројније публике, али с друге стране, и да буду зависни од алгоритма за селекцију вести који користи мрежа оснивача Марка Закерберга.

Према овом истраживању, 36 одсто корисника интернета волело би да добија информације на основу онога што су претходно читали на глобалној мрежи, док 30 одсто сматра да избор вести не би требало да се заснива на таквим алгоритмима, јер би онда можда пропустили да сазнају нешто важно или би били лишени могућности да прочитају супротстављена гледишта. Управо је „Фејсбук” недавно оптужен да су се у компјутерски програмиран избор најпопуларнијих вести (сервис који у Србији није доступан) умешали и његови запослени и то тако што су заташкавали информације које су ишле у прилог конзервативцима. Компанија је то негирала, али је и услед критика променила и прецизирала поједина правила.

Студија Ројтерсовог института регистровала је и даљи раст употребе паметних телефона као уређаја путем којих се читају вести. До пре две године те уређаје је за читање вести користило 37 одсто испитаника, док их сада користи 53 одсто. Највећи удео оних који вести читају на мобилном забележен је у Шведској (69 одсто), Јужној Кореји (66 одсто) и Швајцарској (61 одсто).

Истраживање, које је ушло у пету годину и досад обухватило око 50.000 људи из 26 земаља Европе, Азије, Северне и Јужне Америке, уочило је и пад плаћања за онлајн информације, као и све већу употребу програма за блокирање реклама.