Замке плаћања картицом у иностранству

Једно од најчешћих недоумица пред полазак у иностранство је који курс примењују домаће банке ако у недостатку кеша посегнете за плаћањем дебитном картицом.

Истраживање „Потрошача” показује да ћете практично имати издатак као да сте евре купили по најгорем курсу банке, а не у мењачници што већина чини. И ништа више од тога, тврде банкари. Често у медијима помињу такозване трговачке провизије које се наплаћују приликом сваког плаћања картицом. Како сазнајемо, те накнаде, најчешће у износу од један одсто вредности рачуна, плаћају банке или картичари (попут Мастеркарда), а не потрошачи.

Банкари објашњавају да ће трансакције у евро зони најчешће бити обрачунате по куповном курсу банке. Зато је једноставно израчунати да ли је исплативије да на одмор кренете са кешом или са картицом. Рецимо, просечна разлика између куповног курса у банци и мењачницама у Србији је два динара. Тако ће у случају да намеравате да купите 500 евра та разлика бити 1.000 динара.

– То значи да ћете ако картицом купујете у радњама у иностранству у износу од 500 евра платити 1.000 динара више него да сте купили евре у мењачници и трошили их у кешу на одмору – објашњава Душан Узелац, директор портала „Каматица”.

Подизање новца са банкомата је потпуно друга прича јер су провизије у том случају огромне. Ретке су банке у иностранству које у том случају не наплаћују провизије и које имају такве уговоре са банкама у Србији. Па чак иако банке припадају истој групацији.

– Најскупље што можете да урадите је да кредитном картицом подигнете новац са банкомата. Она је намењена за куповину, а подизање новца ће вам бити скупо наплаћено провизијом од три до пет одсто – објашњава наш саговорник.

Узелац додаје да увек саветује грађане да пре поласка у иностранство провере у матичној банци да ли уопште постоји могућност да користе картицу у другим државама, односно да ли је њихова картица активирана за те намене. Иако велики међународни картичарски системи раде у целом свету, коришћење картице са свим могућностима и ограничењима одређује банка која нам је издала картицу.

Још једна од недоумица је и да ли постоје ограничења, односно дневни или месечни лимити потрошње приликом коришћења картице.

Ово, каже наш саговорник, може да буде непријатно изненађење јер ризикујете да вам плаћање буде одбијено због прекорачења дневног лимита.

У НБС кажу да се највећи број приговора грађана који су користили картице у иностранству односио на провизије приликом подизања новца с банкомата или шалтера банке, као и на трошкове настале приликом конверзије валуте током плаћања картицом.