Zamke plaćanja karticom u inostranstvu

Jedno od najčešćih nedoumica pred polazak u inostranstvo je koji kurs primenjuju domaće banke ako u nedostatku keša posegnete za plaćanjem debitnom karticom.

Istraživanje „Potrošača” pokazuje da ćete praktično imati izdatak kao da ste evre kupili po najgorem kursu banke, a ne u menjačnici što većina čini. I ništa više od toga, tvrde bankari. Često u medijima pominju takozvane trgovačke provizije koje se naplaćuju prilikom svakog plaćanja karticom. Kako saznajemo, te naknade, najčešće u iznosu od jedan odsto vrednosti računa, plaćaju banke ili kartičari (poput Masterkarda), a ne potrošači.

Bankari objašnjavaju da će transakcije u evro zoni najčešće biti obračunate po kupovnom kursu banke. Zato je jednostavno izračunati da li je isplativije da na odmor krenete sa kešom ili sa karticom. Recimo, prosečna razlika između kupovnog kursa u banci i menjačnicama u Srbiji je dva dinara. Tako će u slučaju da nameravate da kupite 500 evra ta razlika biti 1.000 dinara.

– To znači da ćete ako karticom kupujete u radnjama u inostranstvu u iznosu od 500 evra platiti 1.000 dinara više nego da ste kupili evre u menjačnici i trošili ih u kešu na odmoru – objašnjava Dušan Uzelac, direktor portala „Kamatica”.

Podizanje novca sa bankomata je potpuno druga priča jer su provizije u tom slučaju ogromne. Retke su banke u inostranstvu koje u tom slučaju ne naplaćuju provizije i koje imaju takve ugovore sa bankama u Srbiji. Pa čak iako banke pripadaju istoj grupaciji.

– Najskuplje što možete da uradite je da kreditnom karticom podignete novac sa bankomata. Ona je namenjena za kupovinu, a podizanje novca će vam biti skupo naplaćeno provizijom od tri do pet odsto – objašnjava naš sagovornik.

Uzelac dodaje da uvek savetuje građane da pre polaska u inostranstvo provere u matičnoj banci da li uopšte postoji mogućnost da koriste karticu u drugim državama, odnosno da li je njihova kartica aktivirana za te namene. Iako veliki međunarodni kartičarski sistemi rade u celom svetu, korišćenje kartice sa svim mogućnostima i ograničenjima određuje banka koja nam je izdala karticu.

Još jedna od nedoumica je i da li postoje ograničenja, odnosno dnevni ili mesečni limiti potrošnje prilikom korišćenja kartice.

Ovo, kaže naš sagovornik, može da bude neprijatno iznenađenje jer rizikujete da vam plaćanje bude odbijeno zbog prekoračenja dnevnog limita.

U NBS kažu da se najveći broj prigovora građana koji su koristili kartice u inostranstvu odnosio na provizije prilikom podizanja novca s bankomata ili šaltera banke, kao i na troškove nastale prilikom konverzije valute tokom plaćanja karticom.