Православни сабор без 110 милиона верника

Од нашег специјалног извештача
Крит, Хања – Свети и велики Сабор чија је прва радна седница одржана јуче на Православној академији у Колимбарију недалеко од Хање, треба да буде први у низу редовних заседања која би се одржавала сваких неколико година. Тако барем ово заседање виде председавајући Сабора, васељенски патријарх Вартоломеј, али и портпарол Сабора архиепископ Јов телмисоски. Обојица су, патријарх отварајући радно заседање, а портпарол обраћајући се новинарима, подсетили да је одлуку о одржавању Сабора на Криту донело свих 14 аутокефалних православних цркава. Та одлука, после одустајања четири цркве од учешћа у заседању, могла је бити измењена само на тај начин – једногласно и од стране свих цркава.

Радни део Сабора започео је једноипочасовним обраћањем председавајућег, патријарха Вартоломеја, а затим и говорима осталих десет поглавара цркава. Васељенски патријарх осврнуо се на чињеницу да Сабору не присуствују Антиохијска патријаршија, руска, грузијска и бугарска црква. Ипак, он не сумња да ће одржавање Сабора бити велики догађај у историји цркве и верује да ће његове одлуке прихватити цео православни свет. У име српског народа и Српске православне цркве архијереје је поздравио патријарх српски Иринеј.

– Волели бисмо да су све православне словенске цркве присутне, али они имају неке разлоге, као и друге цркве које смо чули да нису присутне на Сабору. Надамо се да су ти разлози невелики, и да ће врло брзо тај облачак ишчезнути пред светлошћу сунца – рекао је патријарх Иринеј.

Четири одсутне православне цркве још једном су јуче позване да се придруже заседању. На првој конференцији за новинаре, а оне ће бити редовне и одржаваће се сваког дана током заседања Сабора, архиепископ Јов рекао је да ово заседање није копија васељенских сабора прошлости, већ обраћање људима 21. века. Он  је навео да је радост заједничког окупљања у сенци одлука четири цркве да не дођу на заседање.

– Не разумемо њихово одсуство, оно нема везе са документима припреманим за Сабор јер су њих потписали представници одсутних цркава. Ради се о неким другим проблемима, али за то треба да питате њих – рекао је архиепископ Јов који је око пола сата одговарао на бројна питања новинара.

А већину представника медија интересовало је управо одсуство Антиохијске патријаршије, руске, бугарске и грузијске цркве. Између осталог, новинари из Русије скренули су пажњу да на Сабору нису присутне цркве које представљају око 110 милиона  православних верника и инсистирали да портпарол Сабора објасни да ли је ово Васељенски, Свеправославни сабор или припремна седница, састанак, како га је пре неколико дана назвао патријарх московски и све Русије Кирил.

– Званични назив је Свети и велики сабор и тако се зове на основу одлуке која је донета свеправославним концензусом. Свих 14 цркава без изузетка су учествовале у припремама до последњег тренутка и све, без изузетка, су послале листе делегата и резервисале хотеле на Криту. Одлуке четири цркве да не дођу на заседање донете су у последњем тренутку и прошлог петка оне су поново позване да присуствују. Две од њих су одговориле, две нису послале никакав одговор – рекао је архиепископ Јов.

Он није навео које су цркве одговориле на позив десет патријараха упућен са Крита, али како сазнајемо, реч је о руској цркви и Антиохијској патријаршији, које су остале при свом ставу да не учествују у заседању. Архиепископ Јов подсетио је и да ово није први сабор у историји православне цркве којем не присуствују сви патријарси.

Отварање радног дела Сабора показало је и да је усвојена једна од примедби цркава које нису присутне. Промењен је распоред седења. Поглавари православних цркава не седе у два реда лево и десно од васељенског патријарха који је на челу, већ су столови и столице поређани полукружно. У првом полукружном реду седе патријарси, васељенски је у средини, а у другом делегати, архијереји које су они изабрали као своје директне саветнике. Поглавар СПЦ именовао је митрополита црногорско-приморског Амфилохија и владику бачког Иринеја, који је јуче преводио патријархов поздравни говор са српског на грчки језик.

Посматрачи папа Фрање

На позив патријарха Вартоломеја, папа Фрањо одредио је двојицу, високорангираних великодостојника Римокатоличке цркве као посматраче на Сабору – кардинала Курта Коха и бискупа Брајана Фарела, председника и секретара Папског савета за унапређивање јединства хришћана. Бискуп Фарел, неколико дана пре почетка Сабора, изјавио је да католичка јерархија тежи за даном кад ће хришћанска црква сабрати обе своје стране, и источну и западну. Он верује да би Сабор на Криту могао бити велика степеница у том смеру. Посматрачи на Сабору немају право гласа ни обраћања. За разлику од њих, новинари акредитовани за извештавање са сабора, немају право ни да присуствују седницама јер су оне затворене за јавност. Сниматељима и фото-репортерима дозвољено је да уђу на кратко на отварање заседања, одржано јуче у преподневним сатима, и крај, који ће бити у суботу. Православно заседање из посебно опремљеног прес-центра, испод Православне академије, прати око 150 новинара. Највише их је из Грчке, али има их из целог света, Француске, Аустрије, Италије, Француске, Шпаније, Русије, Венецуеле, Индије. „Политика“ је једини медији из Србије који је акредитован за извештавање са Светог и великог Сабора.