Решавање спора уз помоћ арбитра

О правима, обавезама и одговорностима запосленог из радног односа одлучује послодавац, и то директор у правном лицу или запослени кога он овласти, односно предузетник или лице које он овласти. Ако се ради о измени уговорених услова рада, онда мора да се обави и измена уговора о раду.
Запослени има право на судску заштиту против решења или уговора, односно анекса уговора којим је повређено неко његово право.

Законодавац је предвидео и могућност споразумног решавања спорних питања помоћу арбитра. Споразумно решавање спорних питања регулише се актом и уговором о раду. Послодавац и запослени могу да закључе споразум да спорно питање реши арбитар кога заједнички одређују из реда стручњака у области која је предмет спора.

Закон прописује да је рок за покретање поступка пред арбитром три дана од дана достављања решења запосленом, подношењем захтева за споразумно решавање спорних питања, а арбитар је дужан да донесе одлуку у року од десет дана од дана подношења захтева, тако да настали спор може да се реши у много краћем року него у судском поступку. Одлука арбитра је коначна и обавезује послодавца и запосленог, међутим Закон о раду не регулише питање њеног извршења.

Када се ради о отказу уговора о раду, запосленом мирује радни однос до окончања поступка, а ако арбитар не донесе одлуку у прописаном року, решење послодавца постаје извршно и запослени може да покрене судски поступак. У пракси, овакав начин решавања спорова није заживео, иако се законске одредбе обично преписују у опште акте или уговор о раду. Примена ове могућности мирног решења насталог спора свакако би допринела смањењу дуготрајних судских поступака у којима трпе и запослени и послодавац, који ако запослени успе у спору мора да исплати накнаду заосталих зарада.

Будући да спорна питања између запосленог и послодавца најчешће настају због непознавања прописа или њиховог погрешног тумачења, заједнички избор арбитра из реда стручњака могао би да доведе до разрешења настале ситуације, ако постоји добра воља.