Удар на Дијану или Ивицу

Када и увек одмерена Дијана Вукомановић одлучи да гласно изрази забринутост стањем у Социјалистичкој партији Србије, то се већ може тумачити као прилично јасан сигнал да социјалистима баш и не цветају (све) руже. Председница Извршног одбора СПС-а за „Политику” је јуче рекла да су „партије огледало људи” и да сматра како „СПС не сме да буде ријалити шоу у којем ће самозване старлете водити главну реч”.

Вукомановићева није именовала никога, али је ово био део њеног одговора на наше питање да ли је тачно оно што преносе таблоиди – да ју је у седишту СПС-а у понедељак физички напала чланица главног одбора странке Ивана Петровић. Наиме, према писању појединих листова, две блиске сараднице Ивице Дачића најпре су се вербално сукобиле. Почело је од непримерених речи и псовки које је Ивана Петровић упутила новинарима „Курира”.

Вукомановићева је начелно за тај лист оценила да би „било који члан било које партије”, уколико у јавним иступима користи непримерен речник увреда и псовки, требало да упути извињење и обећање да се то више неће поновити. То је наводно разгневило Петровићеву, па је после оштрих речи и физички насрнула на Дијану Вукомановић. Напад је окончан интервенцијом потпредседника СПС-а Бранка Ружића.

Чланица ГО СПС-а, која је ушла у клинч са Дијаном Вукомановић, раније је у разним таблоидима повезивана са насилним и вулгарним иступима и претњама и сумњама да је одговорна за малверзације у „Дунав осигурању”, уз оцене да има велики утицај на лидера странке. Наводно се у своје време, док је Дачић био на челу полиције, острвила и на тадашњу портпаролку МУП-а, а садашњу саветницу за медије Александра Вучића Сузану Васиљевић, те да је „кумовала” њеном прекомандовању у „Србијашуме” 2010.

Ако је веровати оваквим тврдњама, у СПС-у се у понедељак није одиграо само физички обрачун, већ судар два система вредности.

„Већ 18 година сам у чланству СПС-а и осећам велику одговорност да унутар партије очувамо и ојачамо интелектуалну левицу. Уверена сам да ћемо у томе успети! Наравно, уз подршку већине другова и другарица”, поручује Вукомановићева, доктор политичких наука.

Управо она, рецимо, за професора Владимира Гоатија представља снаге у СПС-у које би требало да понесу процес модернизације партије и њеног прилагођавања европском путу.

„Ивану Петровић заиста не могу да оцењујем, нити да о њој кажем нешто негативно, јер је не познајем. Али могу да кажем да Дијана Вукомановић, коју познајем из времена кад смо радили у Институту друштвених наука, с обзиром на њено васпитање и интелект, није неко ко је склон изазивању оваквих конфликата. Мислим да је она велико појачање за СПС, још од момента када се појавила на месту потпредседнице, и да представља супротност и отклон од неких раније добро познатих лица због којих грађани у мањем броју излазе на изборе”, истиче Гоати.

Да ли су код социјалиста на делу процеси естрадизације, па можда и криминализације? Новинске насловнице, сетимо се, красиле су и афере с бахаћењем појединих функционера, али и хапшењем и судским процесима против неких од њих (Бранко Лазаревић, Мила Јездимировић...). Питање упућено лидеру Ивици Дачићу на ову тему остало је без одговора.

Потпредседница СПС-а Славица Ђукић Дејановић, на наше питање откуд такве различитости у њеној партији, истиче („заиста без тенденције да се било шта конкретно помиње”) да највећи број чланова те странке спада у врло коректне, културне и у радној средини врло афирмисане и угледне људе.

„Свака партија има своје сегменте обичности и необичности, али ми се чини да је СПС изложен једној таблоидизацији и да утисак који се ствара о самој партији проистиче из тога понекад. Међутим, види се да нас наше стално бирачко тело не изневерава и, упркос томе што је било планирано да будемо демонтирани, ево нас поново на местима која нам, како грађани оцењују, припадају”, каже Славица Ђукић Дејановић.

На питање да ли су за ту таблоидизацију СПС-а кривци неки политички конкуренти или донекле социјалисти и сами томе доприносе, она одговара да ко год да креира таблоидизацију било које партије вероватно има личне мотиве и они нису часни.

„Ја не бих могла да идентификујем ко је креатор тога”, додала је она.

Гоати оцењује да било каква вест о физичком сукобу неће добро утицати на рејтинг социјалиста, као што не би ниједној странци, али ако тренд дугорочно није такав, СПС неће остати доминантно упамћен по негативној репутацији. Уосталом, како објашњава, сам Ивица Дачић се добро снашао у постмилошевићевском периоду и странку извео на европски курс. То његово заузимање умереније позиције симболизује и избор личности попут Дијане Вукомановић.

„При томе требало би имати у виду да је СПС константно на ивици ножа и под унакрсним притиском. Део њихових бирача су они социјалисти из деведесетих, а с друге стране, обраћали су се и новим и младим снагама, обнављајући врх партије. Дачић је успешно изводио тај маневар, балансирајући да не изгуби онај конзервативни део бирачког тела”, указује Гоати и напомиње да је и Александар Вучић у СНС-у учинио нешто слично, мењајући недавно потпредседнике напредњака.

Како додаје, тренд замене и потискивања неких дуго присутних лица или профила личности због којих велики део јавности мисли лоше о партијама, присутан је у читавој Европи. Гоати при том сматра да ће, како време пролази, генерација умеренијих и пристојнијих млађих политичара однети потпуно превагу.