Оркестар хармоника отвара Белеф

На свечаном отварању 25. Београдског летњег фестивала – Белеф вечерас у дворишту Капетан Мишиног здања наступиће Оркестар хармоника АКУДУНС „Соња Маринковић” из Новог Сада, најавио је Центар београдских фестивала (Цебеф).

На програму ће бити „Мађарска игра бр. 1” Јоханеса Брамса, „Увертира” Стевана Дивјаковића, „Слике са изложбе” Модеста Мусоргског и „Игра бр. 2” Артура Маркеза.

Улаз је бесплатан, а у случају кише концерт ће бити одржан у Великој сали Коларчеве задужбине.

Од оснивања 1951. у Новом Саду оркестар води Маргита Барачков, један од пионира у борби за концертну еманципацију хармонике на простору бивше Југославије. Услед популарности хармонике као „инструмента из народа”, појавила се потреба и идеја да се оформи један овакав састав који је брзо заузео значајно место у културном животу града и шире. У почетку је овај ансамбл бројао мали број чланова и наступао под именом „Комарац”, а на његовом репертоару налазиле су се популарне мелодије и народне песме. Како је он растао почеле су да се изводе транскрибована дела познатих класичних композитора Моцарта, Штрауса, Грига... Тада је диригентску палицу преузела Милана Барачков Маленица која је ансамбл водила дуже од 40 година, са којим су освојили највиша признања у земљи.

Од 1957. оркестар је почео своју каријеру на европском тлу. Настају и први успеси и златна одличја: у Италији, Швајцарској, Француској…

За овај састав специјално су писали еминентни композитори као што су Карл Кромбхолц, Рудолф Бручи, Петар Озгијан, Бруно Бјелински, Иван Ковач, а касније и Славко Шуклар, Стеван Дивјаковић, Волфганг Рус Плоц и други.

Оркестар на свом репертоару има дела различитих епоха и стилова, где осим оригиналних, написаних за овај ансамбл, има и велики број остварених транскрипција и аранжмана дела познатих светских композитора.

Једна неуобичајена карактеристика и традиција која се задржала све до данас је да чланови читаве концерте свирају без партитура, па на тај начин остварују најбољи могући контакт са диригентом, пратећи тако сваки његов покрет и мимику.

У новије време диригент Горан Пенић заједно са својим члановима наставља да трага за што убедљивијим и доживљеним интерпретацијама, избегавајући звук који личи на „хор хармоника”, доносећи тако нове нијансе и звучне боје употребом што разноврснијих удараљки, електронике па и употребом клавира.