Највећи крах фунте од 1985.

Паника незабележена од почетка глобалне финансијске кризе 2008. завладала је на светским берзама, након објаве вести да је Велика Британија на референдуму одлучила да напусти Европску унију.

У року од само пет сати, британска фунта пала је на најнижу вредност од 1985. године, акције водећих острвских банака (Ројал банк оф Скотланд, Барклејз, Лојдс) изгубиле су 30 одсто вредности, акције фирми широм света ошишане су за око две милијарде долара вредности, док је унца злата на Острву поскупела 15 одсто- највише у последње 42 године.

Потпуна неизвесност око даљег профила политичких и економских односа Велике Британије и ЕУ, темпа њиховог разлаза и могуће рецесије и на Острву и у „бриселској фамилији” оборили су вредност барела нафте (за око 6,6 одсто) и евра (три одсто) и подигли вредност америчког долара, хартија од вредности САД и јапанског јена.

Одмах ујутру, Марк Керни, гувернер Банк оф Ингланд, најавио је да је централна банка Уједињеног Краљевства издвојила чак 250 милијарди фунти готовине за амортизовање евентуалних поремећаја на финансијском тржишту Острва.

Берзански кошмар је ипак настављен: водећа америчка банка Џеј Пи Морган (има 16.000 запослених у Великој Британији) најавила је ујутру да би четвртина радне снаге на Острву могла постати вишак, будући да није сасвим јасно да ли ће лондонски Сити бити у стању да задржи садашњу позицију водећег европског и глобалног финансијског центра.

„Последице британске одлуке да напусте ЕУ могле би бити сличне збивањима након колапса америчке банке Браћа Лиман септембра 2008. који је покренуо глобалну финансијску кризу”, предсказао је Александер Стуб, фински министар финансија.

Берзанске кладионице (да ли ће Велика Британија остати или отићи из ЕУ) одиграле су улогу пресудног окидача пометње на светским финансијским тржиштима.

Наиме, до само неколико сати пред објављивање резултата референдума, берзанске кладионице су тврдиле да су шансе да Британија остане у ЕУ „90 према десет”.

Фунта је у тих неколико сати – пред објављивање исхода – вредела 1,5018 америчких долара, односно највише у последњих годину дана. Након објаве да су противници останка у ЕУ надгласали заговорнике, фунта је за мање од пет сати пала на 1,3324 америчка долара – што је највећи и најдраматичнији пад њене вредности од 1985. године.

Валута монетарне уније ЕУ истовремено је склизнула на 1,0909 америчких долара (најнижа вредност од маја), барел нафте (и „брент” и лаке тексаске) појефтинио је за око 6,6 одсто, док је унца злата поскупела на око 1.358 долара,  са тенденцијом даљег раста цене ка 1.400 долара.

Прва 24 сата након објављивања исхода британског референдума изродила су се у најдраматичнији дан на берзама у последњих 25 година, закључак је у лондонском Ситију, где је одлука о „брегзиту”  дочекана са нескривеним шоком и неверицом.

Након што су се прибрале од првог шока због неочекиваног исхода британског референдума, берзе су подигле вредност фунте на око 1,38 долара, мада кладионица најављује да би острвска валута у следећих неколико дана могла изгубити још десетак одсто вредности и пасти на око 1,20 америчких долара.

У глобалној берзанској пометњи поједини актери остају прибрани.

Наиме, све ово што је задесило фунту, пре неколико дана прорекао је Џорџ Сорос, легендарни амерички спекулативни инвеститор мађарског порекла.

„У случају ’брегзита’ британска фунта пашће најмање 15 одсто, а можда и 20 одсто у односу на амерички долар. По својим размерама девалвација фунте личиће на ону из 1967. године. Стрмоглав фунте имаће драматичне последице за финансијска тржишта, инвестиције, цене и радна места. Спекулативни трговци могли би да зараде. Данашње спекулативне силе на тржишту су далеко веће и моћније него некад. Оне ће свакако бити раде да искористе погрешне калкулације британске владе и британских гласача. ’Брегзит’ ће понеке учинити још богатијим, док ће већина гласача постати још сиромашнија”, процену Џорџа Сороса пренео је Ројтерс.

Инвеститор који је 1992. године изазвао крах британске фунте, Сорос је опет добро проценио судбину валуте Велике Британије.