Пекинг тоне 11 центиметара годишње

Кинеска престоница позната је, између осталог, и по смогу и повременим пешчаним олујама. Међутим, једна од највећих еколошких претњи налази се под земљом, пише „Гардијан”. Пекинг тоне због тога што је претерано коришћење воде изазвало слегање тла испод града, показује нова студија. Сателитски снимци откривају да овај велеград, а посебно централне пословне четврти, тону на неким местима чак 11 центиметара годишње.

Истраживање је обављено врстом радарског снимања којим се прати промена нивоа земљишта. Аутори студије упозоравају да даље слегање представља опасност за град са више од 20 милиона становника, уз предвиђање да ће највеће последице трпети железнички саобраћај.

Пекинг се налази у сувој равници у којој се миленијумима акумулирала вода. Како се копају бунари, ниво подземних вода опада, а земљиште испод се скупља као осушени сунђер. Научници су установили да цео град тоне, али да је слегање најизраженије у области Чаојанг, која је доживела велики процват од деведесетих година прошлог века, са много изграђених небодера и саобраћајница. Опасност за зграде и осталу инфраструктуру представља неуједначеност слегања у појединим деловима.

У граду и око њега постоји на десетине хиљада бунара од којих се многи користе у пољопривреди и пејзажној архитектури. Кина је прошле године представила велики инжењерски пројекат који треба да ублажи водену кризу Пекинга. Завршена је конструкција мреже канала дугих 2.400 километара, која треба да донесе 44,8 милијарди кубних метара воде у престоницу. Стручњаци кажу да је још рано да се каже да ли ће канали помоћи да се попуне издани и успори слегање тла. У међувремену, остаје забринутост за зграде и систем железница. Да би се предупредили проблеми, у једној студији је прошле године изнета препорука да Кина забрани нове бунаре близу завршених брзих пруга.

И други градови тону због прекомерног коришћења воде и других фактора. Мексико Сити се слеже 28 центиметара годишње, слично као Џакарта, док Бангкок тоне сличном стопом као Пекинг.