Окончана мисија челичног месије

Смедерево – Држава је искористила последње дане власништва у јединој српској челичани како би сменила словачки менаџмент који је сама и поставила уз силне речи хвале и сијасет обећања. Петер Камараш и његов ХПК тим буквално су „најурени” из „Железаре Смедерево”, баш када је српска јавност од Камараша лично сазнала да, наводно, имају договор с новим кинеским власницима да остану део менаџмента.

Како „Политика” сазнаје, челник ХПК је електронском поштом обавештен о раскиду уговора, а уједно је позван да у уторак 28. јуна у фабрику врати сва возила, рачунаре, телефоне и остала средства која су у власништву „Железаре”, те да се организује и преузимање личних ствари Камараша и његових сарадника које су остале у погону у Радинцу.

Тако је окончана спектакуларна мисија словачког менаџмента на челу с Камарашем, који је, попут месије, доведен да спасе српску челичану сигурне пропасти.

Све се дешавало експресно. Викенд смену наслућивали су, очито, само најупућенији. Долазак министра Сертића у фабрику, заседање скупштине друштва за коју су и њени чланови малтене забораваили да још постоји и на крају рез. Јавност је штурим саопштењем упозната да је уговор с ХПК раскинут због непоштовања појединих клаузула, те да је на Камарашево место постављен Иван Милошевић. Неколико дана пред долазак петочланог руководећег тима „Хестила”.

„Политика” је отишла корак даље, објавивши јуче детаље из одлуке скупштине о раскиду уговора. Из тог документа сазнали смо да су, заправо, раскинута два уговора. Један никада није угледао светлост дана, док за други српска јавност није ни знала да постоји. Реч је оквирном уговору „Железаре Смедерево” с Камарашевом фирмом „Пикаро” из Кошица, потписаном месец дана после првог уговора о управљању и саветовању. Наводи се да је „Пикаро” кршио рокове око фактурисања, плаћајући сопственој фирми која је продавала сировине „Железари”, пре уговорених рокова. Онај главни уговор о доласку словачког менаџмента, који ни повереник за информације од јавног значаја није успео да добије, а камоли овдашња јавност, на чему је „Политика” инсистирала, прекршен је на више начина, како је утврдила скупштина друштва. „ХПК менаџменту” се на терет ставља констатнтан мањак обртних средстава од 30. новембра прошле године. Наиме, из овог документа сазнајемо да ХПК запараво пуних седам месеци на лагеру има мању вредност обртног капитала од уговореног минимума у износу од 80 милиона долара. Уз то, како се наводи у одлуци скупштине „Железаре”, „ХПК менаџмент” је у посао увео и треће лице без сагласности надзорног одбора, а кршио је и обавезу о забрани конкуренције.

Скупштина „Железаре Смедерево” даље наводи низ других клаузула које су кршили „Пикаро” и „ХПК менаџмент”, али како никада нисмо били у прилици да видимо уговор, немогуће је растумачити шта су те одредбе подразумевале. Из истих разлога немамо одговор ни на дилему да ли је једнострани раскид од стране државе Србије у складу с истим уговором. Остаје нам да се надамо да Камараш нема простора да правду тражи на суду.

Оно што свакако знамо јесте чињеница да су иза великих словачких стручњака, како их је држава представила у марту прошле године, остали дугови, а не обећани профит. Иза спектакуларних резултата ХПК, о којима је Петер Камараш пре неколико дана говорио за „Политику”, остало је много нејасноћа.

На потезу су Кинези који само што нису и званично преузели срспку челичану. А требало би да су на потезу и српски истражни органи за које у Смедереву, очито, има много посла.