Хрватска „суштински”, а Британија „технички” блокирала Србију

Заједничка декларација коју су недавно потписали премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић није оправдала оптимизам стручне јавности и представника Србије: Загреб је у Бриселу поново ускратио сагласност Београду за отварање преговарачког поглавља 23. Осим Хрватске, чија је одлука образложена „суштинским разлозима”, сагласност за усвајање заједничке преговарачке позиције ЕУ није дао ни званични Лондон, али из „техничких разлога” због ситуације с британским напуштањем ЕУ. Шанса да Србија, ипак, добије зелено светло уследиће прекосутра, на новом заседању Радне групе за суседство, проширење и западни Балкан, када би требало да се одржи и састанак амбасадора земаља чланица. Тог дана, у четвртак, 30. јуна окончава се и холандско шестомесечно председавање ЕУ. Уколико Хрватска остане при свом ставу, Србија би могла да се нада отварању преговарачких поглавља 23, 24 и 5 тек у току словачког председавања ЕУ у другој половини године – по свој прилици у јулу или септембру.

У сваком случају, председавајућа Холандија ће, како за „Политику” каже амбасадор те земље Хенк ван ден Дол, наставити наредних дана са покушајима да обезбеди консензус између свих чланица око отварања поглавља 23 и 24.

„У овој фази, нажалост, немогуће је предвидети када ће консензус бити постигнут. Такође, после свог председавања, Холандија ће наставити да подржава пут Србије ка ЕУ”, рекао је Хенк ван ден Дол за наш лист.

У првим реаговањима на блокаду, званичници Београда истакли су да ће Србија наставити да ради на постизању европских стандарда, суздржавајући се од процењивања када би могло да дође до отварања поглавља јер о томе, како је рекао премијер Вучић, „одлучују велики политичари”.

„А ми, у нашој малој политици побољшања животног стандарда, боље економије, треба да будемо све успешнији. Ми ћемо да развијамо земљу и следеће године ћемо да задржимо висок раст и да будемо економија са најснажнијим растом у Европи и ја ћу тиме да будем задовољан. А то да ли ће да нам отворе сад или кад им се допадне, могу да отворе или не морају, њихова ствар”, рекао је Вучић, а преноси Танјуг.

Ако је за утеху, до овог састанка уз Хрватску и Велику Британију још четири државе нису давале сагласност за отварање поглавља. Као уздржане помињане су Холандија, Бугарска, Румунија и Грчка. Оне су, међутим, промениле став и дале свој пристанак.

Коментаришући став Загреба, шеф дипломатије Ивица Дачић казао је да хрватска блокада није питање односа те земље само према Србији, већ према свим другим чланицама које тај чин не подржавају. Упитан за могућност да поглавља буду отворена до 30. јуна, он је казао да је „технички све могуће”, али и да мисли да ЕУ у овом тренутку има друге бриге.

„Мислим да је у интересу саме ЕУ да изађе у сусрет што бржем отварању поглавља, јер све земље западног Балкана насупрот Великој Британији имају интерес да што пре постану чланице ЕУ. Од самог почетка нисмо желели да нас Хрватска условљава било чиме, нити смо због отварања поглавља желели да прелазимо црвену линију у нашим односима са ЕУ. Уколико може да се отвори у јуну, уколико не – то ће се десити у јулу или неком другом месецу”, рекао је Дачић.

Слично мишљење изнела је и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Истичући како још верује да ће у четвртак доћи до консензуса чланица ЕУ, она је рекла да на динамику наших европских интеграција неће пресудно утицати ни ако поглавља буду отворена и током јула, у септембру или у октобру и да је битно да Србија ради свој посао.

„Да ли ће то бити до краја холандског председавања, или ће можда ући у јул, када Словачка почне да председава, заиста не бих на тај начин говорила, пошто видим да се ствара атмосфера да смо блокирани. Ми смо урадили све што је до нас”, казала је она и додала да ништа неће угрозити динамику европских интеграција Србије.

Аналитичар из Хрватске Давор Ђенеро сматра да ову блокаду не треба посматрати као проблем између Загреба и Београда, већ између Загреба и Брисела. Како каже, „Србија и Хрватска су свој проблем решили, а сада је питање да ли је Брисел у потпуности прихватио оно што Загреб очекује да буде у преговарачкој позицији ЕУ”.

„Хрватска овде не ускраћује сагласност Србији већ преговарачкој позицији какву је припремила Европска комисија. С позиције Србије, наравно, то изгледа као нова хрватска блокада, али ње објективно још нема јер нисмо дошли до 30. јуна. Јасно је да је Београду неугодно да чека отварање ’поглавља свих поглавља’, али је он своје обавезе обавио и сад је ред да Загреб убеди своје европске партнере у своје захтеве, или да се повуче”, објашњава Ђенеро.

Он не би, додаје, био зачуђен ако се цела ствар реши у четвртак.

„Уосталом, често се дешава да унутар преговарачког процеса све буде решено у ’пет до дванаест’. У сваком случају, српски функционери могу чиста срца да кажу да за ово нису криви”, наводи Ђенеро.

Ако прекосутра ипак не дође до отварања поглавља, Србија ће, судећи по досадашњим најавама, од 1. јула имати за то подршку председавајуће Словачке. Наиме, за ту земљу је проширење ЕУ један од четири приоритета којима ће у току свог председавања посветити пажњу, казао је шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак.

„Надамо се да ће током нашег председавања бити могуће постићи конкретан напредак у процесу приступања ЕУ земаља западног Балкана и Турске. У првом реду то ће зависити од напора које аспиранти и кандидати сами чине. Свака од земаља тачно зна шта мора урадити и постићи да би кренула у интеграције”, рекао је Лајчак за бањалучке „Независне новине”, а преноси Танјуг.