Из Осијека у Приштину

Од нашег сталног дописника
Загреб, 10. марта – Захваљујући јучерашњим ванредним локалним изборима због распада градске власти, Осијек је опет избио у врх хрватских политичких тема: победила је Ђапићева Хрватска странка права (ХСП) са непуних 29 одсто гласова, следи Главашева странка ХДССБ у коалицији с ХСС-ом са 23,6 одсто и ХДЗ са 20,12 одсто гласова, а затим СДП са око 12 одсто итд., док је Самостална демократска српска странка освојила два посто гласова.

Тако ће „праваши“, најдеснија хрватска странка која је ради „промене имиџа“ препоручила својим члановима да више не носе црне кошуље а макнули су и слику усташког поглавника Павелића из својих просторија, поново засести на чело Осијека. На њима је да одлуче с ким ће остварити већинску коалицију у градској власти – да ли са ХДЗ-ом или ХДССБ-ом, чијем челнику (иако се недавно формално повукао с те функције) Бранимиру Главашу се суди у Загребу због ратних злочина почињених над српским цивилима у том граду током 1991. и 1992. године.

Скоро истовремено Осијек се посредно, на још један начин, нашао у жижи хрватских политичких тема: његов дугогодишњи градоначелник Златко Крамарић спомиње се као сигурни први хрватски амбасадор у Приштини. Како данас јављају загребачки медији, Хрватска ће по свему судећи признати независност Космета до 22. овог месеца, а не 13. марта како су то неки медији „из поверљивих извора“ тврдили и у Загребу и у Београду.

На хрватској политичкој сцени Златко Крамарић постао је познат са увођењем вишестраначја, када је био међу оснивачима ХСЛС-а, затим је иступио и основао Либералну странку, да би се опет вратио својим политичким изворима и сада је заменик председнице ХСЛС-а Ђурђе Адлешић. Та странка је сада у владајућој коалицији коју предводи ХДЗ, па на тим крилима по свему судећи и лети у дипломатију иако се никада њоме није бавио, већ је по струци професор књижевности, коју је предавао на Осјечком универзитету док се није почео професионално бавити политиком.

Његов политички рад углавном се односи на Осијек, где је у читаво ратно време био градоначелник, што је многе чудило с обзиром на његове либералне погледе док је тим подручјем практично владао Бранимир Главаш. У последње време ствари су се почеле мало разбистравати, јер се показало да је Крамарић знатно ближи с овим оптужеником за ратне злочине него што се то тада веровало, па је и то резултат – како су тврдили загребачки медији – што му Београд није дао агреман за новог хрватског амбасадора у Србији. Да ли ће му дати Приштина није објављено, али тешко је поверовати у нешто друго.

Када је пре око четири месеца Крамарић неопрезно објавио да је најозбиљнији кандидат за новог хрватског амбасадора у Београду, истакнути политички аналитичар Давор Ђенеро из Загреба на то је рекао да „Београд не може бити утешна награда за проиграну политичку каријеру“. О томе је почетком новембра прошле године написао:

„Када ће се појавити на суђењу Главашу као сведок, опет ће врдати, а то сведочење ће се пратити у Београду, упоређивати се с исказом датим полицији који је пуно тежи за Главаша. Такве ствари можда не би имале утицаја у земљи која није била инволвирана у поратну југословенску кризу, али у оној која се појављује као актер и као заштитник своје националне мањине у Хрватској, након таквих испада, засигурно неће добити агреман”.

Тако се некако и збило.

Нови Санадеров министар спољних послова Горан Јандроковић (донедавно министарка Колинда Грабар-Китаровић управо је добила агреман за амбасадора у Вашингтону) додатно је промешао амбасадорски шпил карата, па нови хрватски амбасадор у Београд стиже из Сарајева – Јосип Врбошић – а њега ће тамо заменити досадашњи амбасадор у Београду Тончи Станичић. Тако барем из својих извора блиских влади тврди данас „Јутарњи лист“.

Поучен неугодним јесењим искуством, Крамарић вест о свом одласку у Приштину није ни потврдио ни демантовао. Само је кратко одговорио: „У дипломатији транспарентност није врлина”.